СТИПАНОВИЋ Љубица – драмска глумица (Бајина Башта, 8. XII 1900 – Ријека, 9. V 1982). Дјевојачко јој је презиме било Драгић, а неко вријеме је наступала и под презименом првог мужа глумца Јозе Мартинчевића; други муж јој се звао Вељко Стипановић. Глумачку каријеру је започела као деветнаестогодишња дјевојка у путујућим дружинама. Затим је 1921. ангажирана у НП Сарајеву, у којем је остала до 1925, а била је чланица још једном: од 1941. до 1945. Глумила је и у НК у Сплиту (1925-28), СНП и НПДб у НСаду (1928-1930, 1936/37, 1940/41. и од 1945. до 1947), Скопљу (1930/31) и Осијеку (Н-Оп и НК: 1931-1936. и 1937-1940). Послије ослобођења наставила је свој немирни живот на позорницама Ниша (1947/48), Ријеке (1948-1952), загребачке „Комедије“ (1952/53. и 1956-1961) и Загребачког драмског казалишта (1953-1956), оплеменивши тако целокупну казалишну Југославију својим вриједним остварењима. Била је свестрана глумица, врло надарена и непосредна, лијепе појаве, угодна гласа, узорне дикције и језика. Особито се истакла као Манерсова Пег (Пег, срце моје), Арцибашевљева Клавдија (Љубомора), Веселиновићева Петра (Ђидо), Ћоровићева Емина (Зулумћар), Ашова Резл (Бог освете), неодољива Никодемијева Скамполо и у каснијем раздобљу у великим драмским улогама, од којих на првоме мјесту треба споменути Крлежину Лауру, њену несумњиво најмагистралнију креацију. Наступила је у неколико домаћих и копродукцијских филмова те у многобројним телевизијским и радио-драмама.

УЛОГЕ: Отилија (Код белог коња), Пирика (Антонија), Борча (Риђокоса), Хелена (Тајфун), Ленка (Сеоска лола), Скамполо (Скамполо), Пег (Пег, срце моје), Клавдија Михајловна (Љубомора), Емина (Зулумћар), Резл (Бог освете), Зоја (Игра смрћу), Јулика (Лилиом), Велинка (Ускочница), Марија (Мајчин благослов), Глумица (Игра у дворцу), Ленчика (Плава лисица), Лу (Добра вила), Јулика (Лилиом), Катинка (Катинкини снови), Људмила (Квадратура круга), Флоранс (Оно што се зове љубав), Гига (Без трећега), Коломба (Волпоне), Симка (Силе), Лаура (Отац, Стриндберг), Фјокла Ивановна (Женидба), Настја (На дну), Станојевићева тетка (Кад је среда петак је), Ана (Периферија), Хелена (Авети), Султанија (Зла жена), Катарина (Мадам Сан-Жен), Лаура (У агонији), Анжелика (Жорж Данден), Соја (Госпођа министарка), Јелена Ивановна Попова (Медвед), Дама у бунди (Оклопни воз), Сестра Ангелика (Господа Глембајеви).

ЛИТ: (F. Gy.), A sziv bolondja, Bácsmegyei Napló, 9. XI 1927;  (F. Gy.), A falu rósza, Bácsmegyei Napló, 17. XII 1927; Ж. М., „Антонија“ је пикантна весела игра; Скамполо као драма..., Народни радикалски глас, 7. I 1928; К. Николић, „Пег, срце моје“, комедија од Манерс-а, Нови Сад, 1928, бр. 36, с. 6; Ж. М., „Љубомора“, драма од М. Арцибашева, Народни радикалски глас, 3. II 1928; А-м, „Зулумћар“, Застава, 2. X 1928; К. Николић, „Зулумћар“ од Ћоровића, Нови Сад, 1928, бр. 37, с. 6; А-м, „Игра смрћу“, Застава, 12. X 1928; А-м, „Бог освете“, Застава, 12. X 1928; А-м, A Liliom elöadása, Délbácska, 19. X 1928; А-м, „Антонија“, Застава, 27. X 1928; А-м, Трупа Друштва за СНП Нови Сад у Вршцу, Војводина, 10. XI 1928; А-м, Molnár Ferenc: Liliom, Torontal, 17. V 1929; Ј. Д., Новосадско позориште у Србобрану, Отаџбина, 1929, бр. 10, с. 3; Ст., Наше позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1929, бр. 19, с. 4; А-м, „Добра вила“ од Молнара, Нови Сад, 14. XI 1931; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Позоришни лист, Велики Бечкерек, 1. V 1932; В. Н., „Лилиом“, Југословенски дневник, 1932, бр. 235, с. 5, бр. 236, с. 5, бр. 238, с. 5; V. T., Katinka álmai, Hiradó, 7. V 1932; А-м, „Добра вила“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 13. V 1932; А-м, „Квадратура круга“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 15. VII 1932; А-м, „Катинкини снови“, комедија од То­дора Манојловића, Нови Сад, 15. X 1932; А-м, Новосадско-осјечко позориште у Н. Саду, Југословенски дневник, 1932, бр. 265, с. 5; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Глас народа, Сомбор, 26. VIII 1933; А-м, Народно позориште Кнеза намесника Павла, Дан, 1936, бр. 282, с. 6; С. Динчић, Класично извођење комедије „Волпоне“ Бен Џонсона, Дан, 1936, бр. 289, с. 6; А-м, Милан Беговић и његова драма „Без трећега“, Дан, 1937, бр. 29, с. 8; А-м, Гостовање Народног позоришта у Суботици, Невен, 23. IV 1937; А-м, Милан Беговић: Без трећега, Суботичке новине, 23. IV 1937; Л. Дотлић, Кад је среда – петак је, Дан, 21. XI 1940; Л. Дотлић, Франтишек Лангер: „Периферија“, Дан, 28. XI 1940; М. Николић, Франтишек Лангер: „Периферија“, Нови Сад, 1. XII 1940; Л. Дотлић, Авети, Дан, 9. XII 1940; Л. Дотлић, Стерија: „Зла жена“, Дан, 21. II 1941; Б. П., Молијер: „Жорж Данден“, СВ, 30. VIII 1945; Б. Ч(иплић), Три актовке А. П. Чехова у режији Јурија Ракитина, СВ, 11. VIII 1946; А-м, Љубица Драгић-Стипановић, ВС, 28. VIII 1946; А-м, Љубица Драгић-Стипановић, ВС, 8. XI 1946; Б. Чиплић, „Господа Глембајеви“ од Мирослава Крлеже, СВ, 29. XII 1946; С. Душановић, О једном штрајку у СНП, НС, 1951, бр. 31-32, с. 10.

П. Ц.