СТОЈАДИНОВИЋ Миленко – драмски глумац (Ниш, 15. X 1915 – Београд, 27. III 1974). Мати му је била глумица Катарина Стојадиновић (в). Завршио је четири разреда гимназије у Пожаревцу. Први пут се појавио на сцени као дете уз мајку глумицу, али се професионално посветио позоришту 1934. у путујућој дружини Николе Динића. Од 1935. до 1937. је наступао у путујућој трупи Милице Ђулић и Светозара-Тозе Цветковића. Од 1. VIII 1937. до 31. VII 1938. био је члан НПДб. Од 1941. до 1943. био је ангажован у НП у Нишу, од 1943. до 1944. у позоришној трупи Народно-ослободилачке војске, од 1944. до 1947. у НП у Приштини, од 1947. до 1948. у НП у Сарајеву, од 1948. до 1950. у НП у Титовом Ужицу, од 1951. до 1952. у НП у Суботици, од 1953. до 1954. у НП у Вршцу и од 1954. до 1956. у НП у Крагујевцу. Извесно време пред пензионисање радио је као слободан уметник и опробао се и на филму. Имао је највише успеха у карактерним улогама које је тумачио предано и запажено.

УЛОГЕ: Јернејев колектив (Слуга Јернеј), Други војник (Чаша воде), Др Холендер (Човек под мостом), Бернардо (Хамлет), Иследник (Силе).

ЛИТ: ie, Egy pohár viz, Napló, 23. III 1938.

Б. С. С.