СТОЈАНОВИЋ Милан – преводилац и редитељ (Београд, 6. VII 1899 – Београд, 17. VII 1956). У Бгду је завршио нижу гимназију са великом матуром, а у Болијеу код Нице вишу гимназију и матурантски течај. После Првог светског рата почео је да студира југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Бгду. Од 1920. је члан, а од 1937. и редитељ НП у Бгду. Почетком 1939. краће време је био управник и редитељ НП Мб у Нишу, а од 1939. поново члан, редитељ и уредник службене „Сцене“ НП у Бгду. Био је даровит и добар карактерни глумац, али је значајнији као редитељ модерних схватања и смелијих сценских иницијатива. Био је и амбициозан преводилац са француског језика. НП у НСаду је 1926. извело његов превод комедије у три чина Моја беба Маргарете Мејо, НПДб 1938. комедију у три чина Буцов Жана де Летраза и СНП 1951. Број 72 Франтишека Лангера. Његови преводи су на течном говорном бинском језику. Као гост је 1942. и 1943. режирао у ДНП у Панчеву шест представа (Несуђени зетови, Девојачка клетва, Подвала, Сунце, море и жене, Зона Замфирова, Буцов).

БИБЛ: Франтишек Лангер, Број 72, игра у два дела с предигром и епилогом, у 11 слика, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 114.

Б. С. С.