СТОЈАНОВИЋ Никола – драмски глумац (Смедеревска Паланка, 20. IV 1905 – Смедерево, 5. VI 1941). Завршио је основну школу, четири разреда гимназије и два разреда учитељске школе у Бгду и већ као ученик 1922. предводио је дилетантску трупу „Вук Караџић“. Први пут је ступио на сцену као аматер 15. VI 1923. у Подрињском позоришту Душана Животића. Од 1925. до 1926. је био ангажован у Тимочком позоришту Петра Христилића, од 1926. до 1928, с прекидима, у Тимочко-косовском позоришту Николе Јоксимовића, од 1929. до 1930. у Градском позоришту у Нишу, од 1930. до 1932. у НП у Бањој Луци, од 1934. до 1936. у СНП у НСаду, од 1937. до 1938. поново у бањалучком НП и од 1. VIII 1938. до смрти у НПДб. Племенит и благ по природи, истицао се, међутим, у тумачењу интриганата, препредених, покварених, чак сурових и сирових људи, али је успешно тумачио и салонске комичаре и комичне љубавнике. Сав у психолошкој анализи и брижљивој студији, тражећи увек нове глумачке изразе, припадао је модерном стилу глуме.

УЛОГЕ: Стојан (Коштана), Вића (Сумњиво лице), Балинт (Риђокоса), Џафер-ага (Зулумћар), Роберти (Тоска, Сарду), Светислав (Протекција), Агатон (Ожалошћена породица), Ујка Васа (Госпођа министарка), Сатир (Марусја), Он-Чи-Сонг (Кобно писмо), Фриц (Ура, синчић!), Конте Моме (Американска јахта у сплитској луци), Делегат (Големанов), Фризер (Уметници), Емил (Улични свирачи), Списатељ (Покондирена тиква), Барон Белкредио (Хенрик IV), Фуше (Мадам Сан Жен), Пјер од Соблеза (Наш попа код богатих), Јоца Боцић (Граничари), Филент (Мизантроп), Егеј (Сан летње ноћи), Вацлав Јунек (Нови људи).

ЛИТ: Сведин (С. Динчић), „Коштана“ од Боре Станковића, Југословенски дневник, 1934, бр. 179, с. 5; А-м, „Риђокоса“ од Лукачија, Југословенски дневник, 1934, бр. 184, с. 4; Ј. С. Т., Лав Урванцев: „Марусја“, Дан, 1935, бр. 101, с. 4; А-м, „Ура, синчић!“ од Арнолда и Баха, Дан, 1935, бр. 119, с. 4; С. Ж., „Американска јахта у сплитској луци“ од М. Беговића, Нови Сад, 1935, бр. 40, с. 3; Ј. С. Т., Стефан Костов: „Големанов“, Дан, 1935, бр. 127, с. 4; А-м, Никола В. Стојановић, Нови Сад, 1935, бр. 44-46, с. 8; А-м, Успело гостовање СНП-а у Вршцу, Дан, 1936, бр. 93, с. 4; Б. В., Гостовање Народног позоришта, Наше слово, Суботица 1939, бр. 242, с. 4; Б. Чиплић, Улични свирачи, Дан, 1. XII 1939; А-м, Милорад Петровић: Чучук Стана, Дан, 1940, бр. 3, с. 8; Л. Дотлић, Сарду-Моро: „Мадам Сан-Жен“, Дан, 1941, бр. 50, с. 7; А-м, Годишњица смедеревске трагедије, Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 618; Л. Дотлић, Сећања на глумце погинуле у Смедереву, НС, 1951, бр. 10, с. 4.

Б. С. С.