СТОЈЧЕВИЋ Љубиша – драмски глумац и редитељ (Крагујевац, 23. III 1904 – село Врба код Краљева, 7. XI 1971). Син је глумаца Јелисавете и Јована Стојчевића (в). Завршио је четири разреда гимназије са малом матуром. Први пут је ступио на сцену марта 1923. у СНП у НСаду. После одслуженог војног рока наставио је у истом позоришту 1925. и у њему остао до 1927; 1928. је у НП у Сарајеву, од 1929. до 31. VIII 1931. је поново у СНП, од 1931. до 1934. поново у Сарајеву, од 1934. до 1937. у НП у Скопљу, од 1. X 1937. до 31. VI 1938. у НПДб у НСаду, од 1938. до 1939. у НП на Цетињу, од 1939. до 1941. у НП Моравске бановине у Нишу. За време Другог светског рата био је у заробљеништву у Сталагу IV Б у Милбергу у Немачкој. Од 1944. до 1951. био је ангажован у НП у Нишу, од 1951. до 1954. у НП на Цетињу, од 1954. до 1955. у НП у Зеници, од 1955. до 1956. у НП у Бијелом Пољу и од 1956. до пензионисања, 1. IX 1959, у НП у Титограду. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославио је у НП у Нишу 4. V 1950. као Митке у Коштани. С. је био добар драмски и карактерни глумац префињеног, разноврсног и чак у извесном смислу дискретног уметничког израза, топао, складан, одмерен, непосредан и дубок у доживљавању, устрепталих нерава, сав у сложеним психолошким анализама, занимљив и самосталан у карактеризацији ликова. По јаком дару и по стваралачким способностима спадао је међу најбоље српске глумце свога времена. Нарочито се истицао у уметничкој евокацији болесних душа, неуропата и психопата, када је откривао разноврсну осећајност и смисао за изражавање неуротичних стања. На другој страни, међутим, тумачио је с лепим заносом помало бујне романтичне љубавнике или ентузијасте. Све то показује да је његова изражајна скала била разноврсна.

РЕЖИЈЕ: Сеоска лола.

УЛОГЕ: Заметов (Злочин и казна), Коте (Зона Замфирова), Трибалдо (Ромео и Јулија), Фреди (Пигмалион), Лондинер (Једна жена лаже), Вираг (Делила), Ранко (Подвала), Милан Новаковић (Покојник), Доктор Гален (Бела болест), Пјер (Пјер и Жан), Здравко (Ђидо), Максим Црнојевић (Максим Црнојевић).

ЛИТ: А-м, „Зона Замфирова“, Застава, 5. IV 1924; С. Зубац, Трагично, али дидактично, Видовдан, НСад, 1925, бр. 6, с. 3; А-м, Гостовање СНП у Сомбору, Глас народа, Сомбор, 1931, бр. 7, с. 2; П. Радивојевић, Новосадско позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, Вршац, 1931, бр. 16, с. 2; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине Кнеза намесника Павла у Сенти, Дан, 1937, бр. 256, с. 4.

Б. С. С.