СТОЈЧЕВИЋ Злата – драмска глумица (Смедерево, 1. I 1915 – умрла на броду, на путу у Смедерево, 1953). Девојачко презиме јој је било Тодоровић; супруг јој је био глумац Љубиша Стојчевић (в). Завршила је шест разреда гимназије. Први пут је ступила на сцену 2. II 1932. у Градском позоришту у Пожаревцу. Од 1932. до 1933. била је у путујућој дружини Милоша Милошевића, од 1933. до 1935. у путујућем позоришту Душана Животића, од 1. VIII 1936. до 31. VII 1938. у НПДб, од 1938. до 1939. у НП на Цетињу и од 1939. до 1941. у НП Моравске бановине у Нишу. Била је првенствено одлична певачица и као таква тумачила је све значајније улоге у комадима с певањем, али је често врло успешно играла и младе љубавнице, младе жене и кокоте. Врло лепа лика и складног стаса, необично динамичне, надахнуте природе, осећајно топла и искрена у изразу, правилне дикције и, изнад свега, са доста снажним, високим, милозвучним сопраном, могла је да буде један од најпријатнијих уметничких доживљаја на сцени. Њена певачка и глумачка интерпретација Станковићеве Коштане сигурно је једна од најлепших и најефектнијих која се чула на српским сценама између два рата, јер је спајала лепоту, младост, даровиту игру, диван глас и музикалност.

УЛОГЕ: Катица (Кир Јања), Вукица (Покојник), Људмила (Васа Железнова), Босиљка (Сеоска лола), Коштана (Коштана), Љубица (Ђидо), Ана Ивановна (Дани нашег живота).

ЛИТ: А-м, Народно позориште Дунавске бановине гостује са успехом у Крагујевцу, Дан, 1936, бр. 249, с. 3; А-м, Народно позориште Дунавске бановине на позорници новосадског театра, Покрет, НСад 1936, бр. 27, с. 2.

Б. С. С.