СТОЈКОВИЋ Александар – драмски глумац и редитељ (Младеновац, 22. IX 1915 – Београд, 28. XI 1972). После гимназије завршио је Глумачку школу при НП у Бгду, наступајући повремено на његовој сцени од 1936. до 1939. Затим је био члан НПДб у НСаду (од 1. VIII 1939. до 31. VII 1940), Уметничког позоришта у Бгду (1940-1942), те НП у Бгду (1942-1944); од јануара 1945. поново је у НСаду – у СНП, одакле са супругом глумицом Рахелом Ферари (в) 1947. одлази у новоосновано Југословенско драмско позориште у Бгду. Од 1950. је наступао у београдском Хумористичком позоришту (Београдској комедији), да би се под крај каријере, као слободан уметник (међу првима у Србији), посветио филму (Општинско дете, Сан, Први грађанин мале вароши, Срећа у торби, Човек из храстове шуме, Мртвацима улаз забрањен, Глинени голуб). Један је од оснивача Удружења филмских глумаца Србије. Остварио је и знатан број улога на београдској телевизији на самим њеним почецима (играо је у свим серијама Радивоја-Лоле Ђукића). Врстан карактерни глумац, живописан и уверљив, особито у комадима са нашег поднебља, креирао је многе ликове и типове у делима Стерије, Нушића, Ј. Веселиновића, М. Глишића, као и у комедијама новијих домаћих и страних драматичара.

РЕЖИЈЕ: Свињарка, Ђидо, Госпођа министарка, Свет без мржње, Сумњиво лице.

УЛОГЕ: Јован (Вечна младост), Петар (Моји ђетићи), Теча Јаков, Ујка Васа (Госпођа министарка), Алтман (Господа Глембајеви), Колесников (Најезда), Петар (Мати), Ћата (Вода са планине), Жан (Виноградари из Шартреа), Кочкарјов (Женидба), Калем (Сан летње ноћи), Управник позоришта (Мамзел Нитуш), Алмавива (Фигарова женидба или Луди дан), Максим (Ђидо), Смук (Ивкова слава), Земљаника (Ревизор), Димба (Свадба), Мића (Два цванцика), Први рибар (Оклопни воз), Спасоје Благојевић (Покојник).

ЛИТ: К. Георгијевић, Премијера „Најезде“, СВ, 19. III 1945; Б. Петровић, Плаовић-Ђоковић: Вода са планине, СВ, 22. V 1945; А., Позориште: „Госпођа министарка“ од Б. Ђ. Нушића, СВ, 16. XI 1945; Б. Чиплић, „Свет без мржње“, СВ, 18. II 1946; Б. Чиплић, Две домаће премијере: Нушићево „Сумњиво лице“ и Станковићева „Коштана“, СВ, 1. III 1946; (Л. Дотлић), Биографије војвођанских позоришних трудбеника. Александар Стојковић, ВС, 1946, бр. 6, с. 91; М. Рајковић, Премијера Нушићевог „Покојника“, СВ, 17. XII 1946; А-м, Умро Александар Стојковић, Вечерње новости, 1. XII 1972; А-м, In memoriam. Александар Стојковић, ТВ новости, 15. XII 1972.

С. Ј.