СТОЈКОВИЋ Миливоје–Мика – драмски глумац (Београд, 9. III 1861 – Загреб, 31. V 1925). Завршио је четири разреда гимназије у Бгду. У петом разреду, 1871, одушевљен глумом, статирао је у НП у Бгду, где му је славни Алекса Бачвански, запазивши га, 1874. доделио улогу у Кнезу Добросаву и отада почиње његова професионална глумачка делатност. Боемска природа и немиран дух, тешко се дуже задржавао у једном позоришту. Тако је наступао: 1875. у путујућој трупи Михаила Димића, од 15. II 1882. до септембра 1883. у НП у Бгду, од 1884. до 1894. у ХНК у Згбу, где је на њега знатно утицао Адам Мандровић. Од 1. VIII 1894. до 1895. поново је у НП у Бгду, ангажован да тумачи велик и сложен драмски репертоар Тоше Јовановића. У СНП је гостовао у два маха из НП Бгд: 30. XII 1895. у насловној улози у драми Х. Ечегареја Галеото и 20. I 1896. у улози Демида у Деруледовом Хетману. Крајем јануара 1896. био је ангажован у СНП и у њему је остао скоро до краја 1897, када се накратко вратио у НП у Бгду. Од 1898. до 1911. водио је, с прекидима, своју путујућу дружину, а од 1911. до 1912. био је члан Филијале ХЗК из Згба; у сезони 1912/13. био је у НК у Осијеку, а 1913. је поново био на челу сопствене трупе. За време рата живео је у Осијеку, где је, као српски глумац и родољуб, убрзо бачен у тамницу (12. VIII 1914). Заузимањем родољуба и пријатеља ослобођен је 1915, када је пребегао у Швајцарску. У избеглиштву је образовао глумачку трупу и давао представе у Женеви, Паризу, Марсељу, на Корзици и у Солуну. После рата, од 1919, водио је своју путујућу трупу. Био је глумац великих стваралачких и уметничких способности, које је убедљиво изражавао у сложеном драмском и карактерном фаху и у улогама љубавника. У њега су полагане наде да достојно замени великог уметника Тошу Јовановића. А. Г. Матош га је хвалио као даровитог уметника способног да носи фах љубавника на београдској сцени. Имао је јак темперамент, силан полет и одушевљење, ве­лику емоционалност и узорно лепу и правилну дикцију. Неуредан боемски живот уништио је све те високе и лепе уметничке квалитете.

УЛОГЕ: Ернесто, к. г. (Галеото), Демид, к. г. (Хетман), Константин (За круну), Казмир Ланицки (Чанколизи), Ријан (Женски пријатељ), Глумац (Хамлет), Карл Мор (Разбојници), Гроф Монти (Војнички бегунац), Ханс Валдау (Позоришно дело), Мортимер (Марија Стјуартова).

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Галеото, Позориште, НСад, 1896, бр. 2, с. 6-7; Ј. Г(рчић), „Галеот“, драма у три чина, написао Хосе Ечегареј, превео М. Миљковић, Браник, 1896, бр. 3, с. 1; Ј. Г(рчић), „Хетман“, драма у 5 чинова од Пола Деруледа, Браник, 1896, бр. 14, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Војнички бегунац, Позориште, НСад, 1896, бр. 3, с. 10-11; С., Српско народно позориште – „Разбојници“, Застава, 14. I 1896; М., „Разбојници“, Позориште, НСад, 1896, бр. 7, с. 26; О., За круну, Позориште, НСад, 1896, бр. 12, с. 47; Ј. Хр(аниловић), Позоришно дело, Позориште, НСад, 1896, бр. 24, с. 94-95; (Ј.) Г(рчић), Чанколизи, Позориште, НСад, 1896, бр. 41, с. 162-163; Ј. Г(рчић), „Чанколизи“, комедија у 5 чинова, написао Едвард Љубовски, превео с пољског: Рајко, Браник, 1896, бр. 35, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Женски пријатељ, Позориште, НСад, 1896, бр. 42, с. 166-167; О., Марија Стјуартова, Позориште, НСад, 1896, бр. 40, с. 158-159; Аноним, СНП у Суботици, Суботичке новине, 31. V 1896.

Б. С. С.