БРОДИ Шандор (Sándor Bródy) – мађарски књижевник (Егер, Мађарска, 23. VII 1863 – Будимпешта, 12. VIII 1924). После школовања у Будимпешти радио је као новинар у ердељским, па у престоничким листовима. Први у мађарској литератури иступа са натуралистичким програмом и почетком XX века постаје најутицајнија личност и вођа младе, напредне генерације писаца. Издаје часопис који од корица до корица сам попуњава. Око његовог дела стално теку контроверзе и полемике између конзервативаца и напредних литерарних снага. У време мађарске револуције 1919. исказује симпатије према њој. Иако није активан учесник револуције, после њенога слома мора у емиграцију на извесно време. Својим делима, попут Герхарда Хауптмана, Б. покушава да синтетизује настојања натурализма и извесне елементе романтичарске традиције. Његова дела, с почетка покушаји разобличавања феудалног и буржоаског друштва, постепено губе убојну снагу постајући помодна. Веома плодан, он није сва своја дела радио с једнаком пажњом и енергијом, па су им вредности изразито неуједначене. Писао је приповетке, међу којима је најзначајнија збирка Rembrandt, и романе од којих се A nap lovagja (Сунчани јахач), Hófehérke (Снежана) и Az ezüst kecske (Сребрна кожа) убрајају међу трајна дела мађарског књижевног наслеђа. Његове драме, у почетку са јаким примесама романтичног, доцније добијају видљиве натуралистичке карактеристике. Најснажније су му драме критичког реализма којима одлучно открива и тешке прилике мађарског села и суровости капиталистичких односа у велеграду. Међу њима највише домете имају драме A dada (Дадиља), Медикус и Учитељица (A tanítónő). Читав низ мађарских писаца између два рата углéдао се на њега. У драмској литератури Жигмунд Мориц, Деже Сомору и Ференц Молнар настављају и усавршавају његове модерне, новаторске концепције. Осим садржајно, стилски и уметнички, Б. је и језички оплодио позоришну уметност своје земље. Дела, и романи и драме, превођени су на читав низ европских језика. СНП је уврстило у свој репертоар и извело 1910. једно од његових најбољих драмских дела, слику из сеоског живота у три чина Учитељица. (Ово дело је, неколико г. доцније, извело и ХНК у преводу др Лулића).

БИБЛ: Учитељица, прев. М. Димитријевић,  ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 865.

Б. Кв.