СТРАТИМИРОВИЋ Радивој

СТРАТИМИРОВИЋ Радивој – преводилац (Кулпин, Бачка, 25. XI 1816 – Нови Сад, 15. I 1860). Школовао се у НСаду и Пешти. Адвокатски испит положио је 1838. Од 1841. радио је као чиновник Бачке жупаније. За почасног грађанина НСада проглашен је 1847. Г. 1848/49. избио је међу водеће људе српског покрета. Од 1848. до 1850. био је капетан градске полиције (шеф полиције) у НСаду. После буне је против њега поведена истрага, али је обустављена. Ипак, 1853. одузето му је право на адвокатуру због критичког става према апсолутизму. Од тада је пословао као урбаријални заступник. Био је омиљен и ве­ома угледан грађанин, познати говорник и један од оснивача Српске читаонице у НСаду. Играо је у дилетантској трупи К. Поповића-Комораша 1844. Сем пригодних песама из младих дана, једини његов књижевни рад је превод драме Војнички бегунац мађарског писца Едеа Сиглигетија. Дело је лоцирао у српску средину и посрбио имена. Играно је у Сомбору (1850) и НСаду пре оснивања СНП. У СНП је први пут изведено 7. X 1862. Због критике на превод, драму је прерадио Ј. Ђорђевић редукујући број улога, а стихове је поново препевао Ј. Ј.  Змај. Ипак, превод је штампан под С. именом.

БИБЛ: Војнички бегунац, превео Радивој пл. Стратимировић, НСад 1891.

ЛИТ: А-м, † Радивој Стратимировић, Србски дневник, 7. I 1860; Ђ. Магарашевић, Симо Милутиновић Сарајлија, Никанор Грујић и Рада Стратимировић, Бранково коло, 1903, бр. 18, с.  560-564, бр. 22, с. 722-725; В. Стајић, Новосадске биографије, V, НСад 1940, с. 127-143; I. Poth, Szigligeti’s Schauspiele auf den serbischen Bühnen, Studia Slavica, Budapest 1957, књ. III, с. 363-378.

Б. Кв