СУБОТИЋ Каменко – књижевник, председник Друштва за СНП (Вуковар, 9. IX 1870 – Нови Сад, 14. X 1932). Основну школу завршио је у родном граду, класичну гимназију 1889. у Српској великој гимназији у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет на универзитетима у Згбу, Грацу и Прагу; докторирао је у Грацу. Од 13. I 1894. до 1. IV 1895. био је асистент Свеучилишне књижнице у Згбу; у том периоду уређивао је и лист „Омладина“. Од 1. II 1896. до 6. XII 1899. радио је као суплент Реалне гимназије у Сремској Митровици, за које време је положио и професорски испит. Затим је прешао у Бгд, где је од 1. I 1900. до 31. VII 1901. био запослен као чиновник у Прес-бироу Министарства иностраних дела Краљевине Србије, а од 1. VIII 1901. до 31. XII 1902. као библиотекар Велике школе. Напустивши државну службу, посветио се новинарству: 1904. покренуо је у Прагу недељни лист на српском језику „Илустровани гласник“, који је после осам бројева пренео у НСад и 1905-1906. издавао га и уређивао као полумесечни лист; у исто време је (1905-1906) у Прагу уређивао и „Српско цвеће“, а у НСаду издавао „лист напредних људи“ „Новости“, који је потписивао као власник и директор (лист је, изгледа, после деветог броја престао да излази). После тога, 1907, покренуо је и уређивао недељни лист „Новосадске новине“, којег је изишло двадесет шест бројева. Потом се вратио у Бгд, где је 1909-1910. уређивао месечни илустровани лист „Пролеће“; убрзо се вратио у НСад, где је најпре деловао као слободни новинар и публицист, од 1. VI до 30. XI 1912. као стални новинар у дневном листу „Српство“, а од 1. XII 1912. до 31. VII 1914. у дневном листу „Браник“. Истовремено, 1912-1913, за време балканског рата, уређивао је недељни лист „Илустрована ратна хроника“, који је у НСаду издавала Књижара Светозара Ф. Огњановића, а 1913-1914. био је власник и уредник такође недељног новосадског листа „Српски свет“. По завршетку Првог светског рата вршилац дужности начелника ДСНП Милан А. Јовановић и председник ПО ДСНП и вршилац дужности управника СНП др Ђура Трифковић ангажовали су га 15. XI 1918. да им као секретар и в. д. драматурга помаже у обнови рада СНП и образовању глумачког ансамбла; ускоро ће им се у тим пословима прикључити и редитељи односно глумци Милош Хаџи-Динић и Димитрије Спасић, којима ће он доцније помагати у редитељским пословима, те и сам режирати неколико комада (1919). После обнове рада ДСНП, на седници УО ДСНП одржаној 8. II 1919. С. је и званично постављен за драматурга, а 7. III 1919. УО ДСНП га је ослободио дужности секретара Позоришта и обавезе да помаже редитељима – да би се у потпуности могао посветити драматуршким пословима. Оставком на положај драматурга, која му је усвојена 5. XI 1919, завршио се његов рад у СНП у професионалном својству, који је трајао непуну г. дана. После тога се вратио новинарском послу: од 1920. до 1922. уређивао је недељни лист „Дунав“. Затим је, 27. IV 1922, изабран за библиотекара Матице српске, с тим да на дужност ступи 15. маја. На месту библиотекара МС остао је до 1. V 1932, када је пензионисан. С. је 1920-1921. био члан УО ДСНП. На Ванредној скупштини ДСНП 23. XI 1924. изабран је за председника ДСНП и на тој функцији остао до 15. XI 1925, када је на Главној скупштини ДСНП разрешен те дужности и изабран за секретара ДСНП; 1. VII 1926. уважена му је оставка на положај секретара и отада више није имао везе с театарским активностима. С. се почео бавити позориштем још 1897, за време гостовања СНП у Сремској Митровици, када је у подлистку новосадске „Заставе“ писао о глумцима СНП у светлу њихових остварења у представама овог позоришта. Затим је, 1907-1908, био позоришни критичар „Београдских новина“, а 1914. је у „Летопису МС“ приказао новосадску сезону 1913/14. После Првог светског рата, прихвативши се дужности у самом Позоришту, обављао их је с великом амбицијом, с много добрих идеја и прилично предузимљиво. У планирању рада и преузимању обавеза понекад је прецењивао и своје снаге и могућности ДСНП; неким својим иницијативама и пренагљеним поступцима непотребно је стварао против себе нерасположење у УО ДСНП. У целини, његов рад у ДСНП био је плодотворан и користан. За време његовог председниковања ДСНП је организационо сређено, била су израђена неопходна нормативна акта Друштва; крајем 1924. учествовао је као председник у раду Комисије за измене и допуне Устава ДСНП; издат је проглас на народ ради уписа у ДСНП и пружања материјалне помоћи Друштву; децембра 1924. његовим заузимањем обележена је годишњица Илије Округића-Сремца у Сремским Карловцима; покренуо је иницијативу да се израде портрети добротвора СНП Јулијане и Јоце Ковачића и да се 1925. обележи 50-огодишњица смрти Косте Трифковића; његовим настојањима као секретара обележена је 1926. и 10-огодишњица смрти Антонија Хаџића у Суботици, а на новосадском Алмашком гробљу подигнут је споменик на гробу овог заслужног културног прегаоца. Залагао се да СНП у сезони 1925/26, после једногодишње паузе, поново образује своју трупу. С. је велик део своје активности посветио књижевном, научном и публицистичком раду. Известан број песама штампао је у Збирци (Бгд-Врање) и у листу „Српско цвеће“. Радове из политичке и културне прошлости Војводине, чланке о српским и хрватским писцима, приповетке, приказе књига и дела ликовних уметника, књижевне портрете научника, писаца и драмских стваралаца, полемичке чланке, прилоге о ондашњим проблемима друштвеног и културног живота и позоришне критике објављивао је у „Народним новинама“ (Згб), „Смотри далматинској“ (Задар), „Летопису МС“, „Бранковом колу“, календару „Србобран“ за 1901, „Бранику“, „Застави“, „Српству“, „Србобрану“ (Згб), „Трговачким новинама“, „Трговинском гласнику“ (Бгд), „Делу“ (Бгд), „Београдским новинама“, „Виделу“ (Бгд), „Вечерњим новостима“ (Бгд), „Српском листу“, „Јединству“, „Видовдану“, „Новом времену“ (Бгд), „Јутарњем листу“ (Згб), „Зборнику за пучку просвјету“ (Згб), „Јутру“ (Згб), „Правди“ (Бгд), „Новом Саду“ и у свим листовима које је издавао или уређивао. Био је и дописник листова „Lidové noviny“ (Брно), „Narodná politika“ (Праг), „Das Zeit“ (Беч), „Vossische Zeitung“ (Берлин). Уредио је календар „Свој своме!“ за г. 1906, „Српски народни календар Свети Сава“ за г. 1908. и 301. књигу „Летописа Матице српске“ (за г. 1922-1923). Од већих радова, у посебним књигама штампани су му: О Главној сеоби Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и о првим српским привилегијама (1689-1690), Земун 1897; Цртице из лепе књижевности, науке и уметности, Земун 1898; Политичка историја Буне (1848-1849), I књига – Време из којега се развио политички идеал Буне, Бгд 1902, Шта је суштина у ствари патријарха (НСад б. г.). Још 1888. штампана му је у НСаду збирка Ковиље, венац приповедака младим пријатељима, а доцније је у Великој Кикинди, у тамошњој „Библиотеци за младеж“, објављено пет књижица-приповедака непознатих аутора у С. преради. Штампан му је и роман Морски галеб (НСад 1927). Његова драма Богови без васељене први пут је изведена у СНП 1919. Београдском НП послао је 1919. рукопис комада из војвођанског живота Ултиматум, сатиру уперену против аустроугарског ултиматума Србији 1914; пре романа, изгледа, 1919. имао је у рукопису драму Галеб с мора, која је по свој прилици изгубљена. С. је као позоришни критичар тражио од глумаца да обраћају пажњу на језик: инсистирао је на чистоти говора, правилним акцентима и неговању мелодијске линије изговорене фразе. Драмски текст, представу у целини и глумачка остварења оцењивао је без дубљих анализа, импресионистичким критичарским поступком, са прилично особеним опсервацијама.

РЕЖИЈЕ: Перчин, Јунаштво, Песник.

БИБЛ: Како су играли наши глумци у Митровици, Застава, 1897, бр. 157, с. 161-165; Кр. српско позориште – I Кроника двеју сезона (1899-1901), Сремски Карловци 1902; Новосадска сезона Српског народног позоришта (1913-1914), ЛМС, 1914, књ. 297, с. 100-105; О позоришном језику, НСад 1919; Богови без васељене, драма, НСад 1920; Милка Марковићка, ЛМС, 1930, књ. 324, с. 280-281; Извори за историју Српског народног позоришта, ЛМС, 1930, књ. 325, с. 296-297; Српско народно позориште, ЛМС, 1930, књ. 326, с. 169-171.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Слобода, 1918, бр. 33, с. 3; А-м, Драматургов програм, Застава, 1919. бр. 39, с. 4; А-м, Из канцеларије Српског народног позоришта, Слобода, 1919, бр. 75, с. 3; А-м, Драматургова оставка, Слобода, 1919, бр. 104, с. 3; А-м, Оставка позоришног драматурга, Застава, 1919, бр. 103, с. 2; А-м, Нова управа Друштва за Српско народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 48, с. 1; А-м, A tengeri sirály, Torontál, Велики Бечкерек, 1926, бр. 110, с. 4; В., Библиографски преглед списа др Каменка Суботића, Застава, 1928, бр. 249 с. 3; бр. 250, с. 3; бр. 251, с. 3; Н. (Р. Врховац), Д-р Каменко Суботић, ЛМС, 1932, књ. 334, с. 284; Група аутора, Грађа за историју Библиотеке Матице српске, IV/1 и IV/2, НСад 1969, с. 90-92, 493-498; М. Бикицки, А. Каћански, Библиографија новосадске штампе 1824-1918, НСад 1977, с. 115, 117, 119, 134, 138.

Л. Д.