БРУЧИ Олга – оперска певачица (Прелог, Међимурје, 12. I 1923 – Пореч, 6. VII 2008). Гимназију је завршила у Згбу. За време рата у Вараждину је текстилна радница од почетка маја 1942. до краја априла 1944. Завршила је средњи одсек Музичке академије у Бгду у класи Николе Цвејића, а сезону 1954/55. провела је на допунским студијама у бечкој Akademie für Muzik und darstellende Kunst. У НСаду је радила са педагогом Теодором Дињашким. У Радио Бгду је од 1. I 1948, а солист Уметничког ансамбла ЈНА у Бгду од 1. X 1943. до 1. XI 1950. У Опери СНП делује као једна од првакиња солистичког ансамбла од 1. II 1951. до пензионисања, 15. I 1974. На сцени СНП остварила је 29 улога у фаху колоратурног, лирског и драмског сопрана у делима Вердија, Пучинија, Доницетија, Моцарта, Д´Албера, Ј. Штрауса, Росинија, Офенбаха, Леонкавала, Сухоња, Ибера, Волф-Ферарија и других. Наступала је и концертно као солист у Хајдновом ораторијуму Годишња доба, у Бетовеновој Деветој симфонији и у кантатама М. Вукдраговића Везиља слободе и Р. Бручија Војводина. Обдарена светлим и гипким гласом, велике звучне носивости и обимног регистра, бујним сценским темпераментом и лепом сценском појавом, с успехом је тумачила улоге различитих младих жена и девојака. Из круга таквих ликова привидно наивних а стварно лукавих и довитљивих, или пркосно тврдоглавих, предузимљиво енергичних, импулзивних, кликтаво и раздрагано веселих, у посебном сећању остала је њена Мизета. Током другог и трећег чина кокетна, и обесна, и безобзирна, сва у раскошној бујности и расипности испољавања, та Мизета се у трагичном финалу опере стишавала у болу и саучешћу, у искреној потресености израженој уметнички суптилно и уздржано, мада с истинским сузама које се саме отимају, а од публике скривају. Очаравајуће су њене улоге Адела, па Анжелика – полетне, неисцрпно живахне и лепршаве. Највише домете и највишу синтезу своје обдарености остварила је у драмским и трагичним улогама попут Лучије и Абигаиле, у улогама изузетно сложеним и тешким, и певачки и глумачки. У улози Лучије успела је да донесе лик несрећне девојке у њеној уздржаности и очајању, па и да велику сцену лудила оствари колико потресно толико и уметнички одмерено. Знатан дијапазон драмског изражавања, од робусне суровости до смирености у покајању, испољила је и у улози Абигаиле. Неке од најбољих њених представа у овим, као и у неким другим улогама, свакако се могу уврстити међу највише домете остварене на сцени Опере СНП. Одликована је Орденом рада са сребрним венцем и носилац је Октобарске награде града Новог Сада (1965).

УЛОГЕ: Адела (Слепи миш), Пепа (У долини), Амор (Орфеј), Лучија од Ламермура, Оскар (Бал под маскама), Мизета (Боеми), Керубин (Фигарова женидба), Ђилда (Риголето), Олимпија (Хофманове приче), Анжелика, Розина  (Севиљски берберин), Дона Елвира (Дон Жуан), Норина (Дон Пасквале), Констанца (Отмица из сераја), Лакме, Виолета (Травијата),  Феличе (Четири грубијана), Неда, Коломбина (Пајаци), Инес (Фаворита), Абигаила (Набуко), Нинабела (Чаробна виолина), Есмералда (Продана невеста), Леонора (Трубадур), Габријела (Париски живот), Марија (Симон Боканегра), Мери (Земља смешка), Прециозила (Моћ судбине), Катрена (Крутњава), Елизета (Тајни брак).

ЛИТ: Н. Петин, Штраусов „Слепи миш“, СВ, 13. VII 1951; Н. Грба, Д´Алберова опера „У долини“ на новосадској позорници, СВ, 24. I 1952;  А-м, Оперски час пред премијеру „Орфеја“, СВ, 20. III 1952; Н. Грба, „Орфеј“ на сцени новосадске Опере, СВ, 25. III 1952; Н. Петин, Глуков „Орфеј“ на новосадској позорници, НС, 1952,  бр. 39-40, с. 2; М. Ивановић, Оперска премијера, НС, 1953, бр. 61-62, с. 3; А-м, Обнова „Риголета“, НС, 1954, бр. 73-74, с. 6; М. И(ванови)ћ, Београдски деби новосадских оперских уметника, Дневник, 8. IV 1954; М. Кујунџић, Бал под маскама, НС, 1954, бр. 77, с. 2; А-м, Нови чланови ансамбла, Дневник, 6. IX 1955;  М. М-ћ, „Фигарова женидба“, Дневник, 6. I 1956; Н. Грба, „Фигарова женидба“, Дневник, 10. I 1956; Н. Грба, „Дон Хуан“ на сцени новосадске Опере, Дневник, 1. XII 1961; Ј. Шулхоф, У модернијем стилу, Дневник, 8. II 1963; М. Будак, Напуштена класична режија, Дневник, 20. II 1964; Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; Ј. Шулхоф, Уверљив утисак, Дневник, 18. II 1965; Г. Д(ивљак)-А(рок), Прво извођење на Балкану, Дневник, 15. III 1966; А-м, Смотра у Веселом театру, Вечерње новости, 11. IX 1969; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 53; В. Поповић, Олга Бручи, Позориште, НСад 1974,  бр. 1, с. 17.

В. П.