САНАТОРИЈУМИМА Александар Иванович (Александр Иванович Сумбатов-Южин) – руски глумац, театролог и драмски писац (село Кукујевка у околини Туле, 16. IX 1857 – Ница, 17. IX 1927). Као потомак грузијског кнеза, до Октобарске револуције потписивао се: кнез А. И. С-Ј. (Јужин је породични псеудоним). Од 1917. је био академик, а од 1922. народни уметник. Гимназију је похађао у Тифлису (Тбилиси, Грузија), а права је студирао у Петрограду (1877-1881). За глуму се заинтересовао још као гимназијалац, а на професионалној позорници је дебитовао у Тифлису 1876. под именом Сољцев. Већ следеће г. дебитовао је и као драмски писац драмом Права живота (Права жизни). Од 1882. до краја живота био је члан московског Малог позоришта. Умро је у Ници, а сахрањен је у Москви. Током дуге и плодне глумачке каријере одиграо је велик број улога. Посебно се истакао у романтичном репертоару. Поред низа чланака и приказа С-Ј. је написао и неколико драма које су превођене и игране и изван граница СССР/Русије. У Москви су му изведени комади: Лишће шуми (Листья телестят, 1881), Соколи и вране (Соколы и вороны, 1885, написао заједно са Владимиром Ивановичем Њемирович-Данченком), Арказанови (Арказановы, 1886), Окови (Целы, 1888), Залазак (Закат, 1889), романтична драма о освајању Кавказа Стари ков (Старый закал, 1895), о прошлости Грузије Издаја (Измена, 1903), ђачки комад Ноћни облак (Ночной туман, 1916) и други. С. је био познат глумац и писац и изван граница своје домовине. У Бгду је гостовао 1901. са својом гласовитом улогом Ричарда III, коју је одиграо снажно и узбудљиво. Од С. драмског опуса код нас је приказивана драма Окови, прво у Згбу већ почетком 1889. (у преводу Камила Зајчића), а потом у Бгду 1892. и у СНП у НСаду 1895. и 1919, у преводу Милована Ђ. Глишића.

ЛИТ: М. С(ави)ћ, Окови, Позориште, НСад, 1895, бр. 7, с. 26; А-м, О одржаној представи „Окови“, Стража, 1895, бр. 14, с. 3; А-м, „Окови“, Застава, 18. IX 1919.

Д. М.