СУПЕ Франц (Franz von Suppe) – аустријски композитор и диригент (Сплит, 18. IV 1819 – Беч, 21. V 1895). Пореклом је био из досељеничке белгијске, касније у Далмацији настањене, породице. Мајка му је била Бечлика. Смисао и таленат за музику испољио је још у детињству. Своју прву композицију написао је као десетогодишњак. Најпре је студирао право и медицину у Падови. Како га је музика и даље неодољиво привлачила, у Италији је упознао Гаетана Доницетија, код којег је једно време и студирао. Музичке студије је довршио на бечком Конзерваторијуму код Ј. фон Зајфрида. Каријеру музичара започео је као капелник театра у Јозефштату. Касније је био диригент у бечком позоришту „Theater an der Wien“. Потом је радио као диригент и у Братислави, а онда се, поново у Бечу, посветио искључиво композицији. У свом композиторском раду испољио је несвакидашњу уметничку продуктивност. Написао је око 200 музичко-сценских дела ведрог и забавног карактера, од тога преко 30 оперета, у које је уносио мелодику италијанско-медитеранског, па и словенског обележја. Важнија су му дела: Десет девојака а ни један мушкарац (Zehn Mädhen und kein Man), Весели момци (Flotte Burschen), Пикова дама (Pique Dame), Лепа Галатеја (Die schöne Galathée), Лака коњица (Leichte Kavalerie) и др. Највећи успех међу његовим првим целовечерњим оперетама постигла је Фатиница (Fatinitza), док и данас велик углед ужива његово познато дело Бокачо (Boccaccio), које је уметањем рецитатива од оперете постало веома допадљива комична опера. Класично доба бечке оперете одражава се делатношћу тројице надарених музичара: Јохана Штрауса Млађег, Милекера (Millöcker) и С., који је први међу њима у оквире специфичног бечког „штимунга“ увео Офенбахов стил. Убраја се у најистакнутије представнике класичног раздобља бечке оперете. У СНП је на репертоару била његова оперета Лепа Галатеја.

М. Х.