ШАФРАНЕК Виктор – диригент и композитор (Загреб, 3. VII 1908 – Нови Мароф код Вараждина, 17. II 1979). У Згбу је завршио правни факултет са докторатом, а упоредо је студирао и на Музичкој академији дириговање и композицију код Ф. Лотке, Ф. Дугана, Б. Берсе и К. Одака – дипломирао је 1935. Музичку каријеру је започео као хоровођа неколиких певачких друштава у Згбу: мушки хор угоститељских радника „Славуј“ и Женски квартет Радио-Згба (1933-1938). Од 1937. до 1941. сарађивао је као помоћни диригент и пратилац на клавиру са Загребачким камерним збором, који је водио проф. Матец. После Другог светског рата најпре је обављао дужност тајника загребачке Музичке академије. Од 1946. до 1950. био је корепетитор Опере ХНК. Истовремено је, од јесени 1946, поново био на челу, сада мешовитог, хора угоститељских радника „Јожа Гмајић“, са којим је остварио неколико успешних турнеја у Бгду, НСаду и по Хрватској и 1951. освојио прво место на такмичењу хорова. У јесен 1950, заједно са Фердом Делаком, основао је казалиште „Комедија“ у Згбу и био његов први диригент. У сезони 1951/52. деловао је као диригент Опере Македонског народног театра у Скопљу. У Опери СНП био је ангажован у два маха: од 1. VIII 1952. до 31. VII 1953. и од 1. I 1958. до 31. VIII 1959, а у међувремену је био на челу Градског симфонијског оркестра у Тузли. Као пензионер је до 1967. живео у НСаду активно учествујући у ширењу и афирмацији музичке уметности у Војводини: био је организатор музичко-литерарних часова за школску омладину у Старој Пазови, наступао на концертима камерне музике и био секретар Удружења музичких уметника Војводине. Када се 1967. преселио у Згб, организовао је културно-уметнички живот у општини Подсусед а повремено је на клавиру пратио вокалне солисте на концертима широм Хрватске и у Немачкој (1972-1975). Као композитор оставио је иза себе инструментална дела (свита за оркестар, гудачки квартет, сонатина за клавир), али је највише писао хорску музику: Пјесма градитеља Аутостраде (за коју је 1948. добио награду владе Хрватске), Друже оствари план, Галијотова песен, Мој дом, Пјесма Истри, Домача реч, као и соло-песме (Осамљени дуб и др.). За потребе СНП је урадио коректуру оркестарске партитуре Христићевог балета Охридска легенда.

ДИРИГОВАЊА: Лучија ди Ламермур, Шехерезада, Кармен, Трубадур, Еро с онога свијета, Охридска легенда, Лабудово језеро, Бахчисарајска фонтана, Силвија.

БИБЛ: Пјесма градитеља Аутостраде, Зборник „Пјесме борбе“, Бгд 1949; Осамљени дуб, Згб 1949; О совјетском структурализму, Згб 1970.

ЛИТ: Н. Петин, Алтернације у опери „Кармен“, НС, 1952, бр. 52, с. 4; М. Ивановић, „Лучија ди Ламермур“ Г. Доницетија, НС, 1953, бр. 61-62, с. 3; С., Премијера „Силвије“ Леа Делиба, Дневник, 5. VI 1958; Двадесет година УМУС-а, Бгд 1966; В. Поповић, Др Виктор Шафранек (In memoriam), Позориште, НСад, 1979, бр. 3, с. 6.

Н. П.