ШИЈАЧКИ-БУЛАТОВИЋ Милена

ШИЈАЧКИ-БУЛАТОВИЋ Милена – глумица (Бачко Градиште, 22. VIII 1936 – Петроварадин, 27. VIII 2017). Основну школу завршила је у Надаљу, а гимназију и средњу економску школу у НСаду. Од 1. IX 1954. до 15. III 1955. радила је као службеник у новосадској „Кооперативи“, у слободно време бавећи се глумом у драмским секцијама културно-уметничких друштава „Ђорђе Зличић“ и „Светозар Марковић“. Као даровита аматерка ангажована је да у СНП одигра епизодну улогу Девојчета у Лоркиној драми Крваве свадбе, да би после месец дана (16. III 1955) била примљена у стални ангажман (до 31. VIII 1958) и дебитовала главном улогом у Коломби. У сезони 1958/59. играла је у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину а две сезоне (од 16. VIII 1959. до 31. VIII 1961) у тузланском НП. У Тузли се удала за новинара Радмила Булатовића и 1960. се са њиме вратила у НСад. После трогодишњег одсуства са сцене (кратко је радила у Радио-НСаду 1962) поново је ангажована у СНП 1. III 1965. и у њему остала до пензионисања, 31. XII 1995. Иако се није школовала за глуму, имала је важне предуслове за остварење успешне каријере – способност преображавања, сценску интелигенцију, упорност у раду и жељу да успе, те пријатан „словенски“ сопран са специфичном бојом војвођанског поднебља и наглашеном војвођанском артикулацијом. Г. 1970. је за Милеву у Адаму и берберину награђена на Сусретима позоришта Војводине и исте г. за више улога у представи Село Сакуле, а у Банату на XV Стеријином позорју (награда „Вечерњих новости“ за најбољу епизодну улогу). Удружење драмских уметника Србије јој је 1971. доделило Специјалну награду. За улогу Евице у Стеријиној Покондиреној тикви 1974. је добила редовну Стеријину награду. На V Данима комедије у Јагодини је 1976. освојила Специјалну награду жирија новинара-извештача за улогу Марије у Љубавном писму. Уз редован ангажман у СНП, водила је и дечју драмску секцију Радио-НСада, а посебно се истицала хуманитарним радом: сама или са колегама одиграла је безброј бесплатних програма у Институту за здравствену заштиту мајке и детета и у санаторијуму Принциповац. Играла је и на филму (Еквилибрист Б. Милошевића и С. Хаџића, Потрага Ж. Скригина) и на телевизији (Филип на коњу, Шта се догодило са Филипом Прерадовићем).
УЛОГЕ: Девојче (Крвава сдбва), Коломба (Коломба), Јута (Догађај у месту Гоги), Стела Гудмам (Филип и Јона), Атима (Скендербег), Девојка (Седам година зазубица), xxx (Војводина), Белиса (Љубав дон Перлимплина), Јелена (Сан летње ноћи), Ежени (За Лукрецију), Жена (Оптимистичка трагедија), Ивет (Бобо), Мери Бојл (Јунона и паун), Ленка (Вечити младожења), Друга лепојка (Дона Розита или Говор цвећа), Катица (Кир Јања), Дора Пасекер (Испит зрелости), Дијана (Филумена Мартурано), Јерма (Јерма), Меланија, Рокса (Поп Ћира и поп Спира), Розара, Агнеш (Трактат о слушкињама), Госпођица Каран (Госпођа Бовари), Шарлота (Оскар), Жена (Развојни пут Боре Шнајдера), Евица (Пошто-пото посланик), Милева (Адам и берберин), Жена са ведрима, Ката (Село Сакуле, а у Банату), Дороти (Сексирама), Синтија (Све због баште), Јелена Андрејевна (Ујка Вања), Мара (Пљусак), Госпођа Капулети (Ромео и Јулија), xxx (Новосадска променада), Полина (Галеб), Антоанета (Буба у уху), Евица (Покондирена тиква), Једна жена (Сентиментална представа), Марија Лебјаткин (Зли дуси), Марија (Љубавно писмо), Мици Шлагер (Љубакање), Госпођа Лазићка (Ујеж), Друга мати палог борца, Мати момка Лакице, Водоноша, Жена која сања земљу (Сакуљани, а о капиталу), Габријела (Драги Антоан), Собакоска (Пасквелија), Дорис (Догодине у исто време), Вида (Ожалошћена породица), Служавка (Дом Бернарде Албе), Тода (Земља, Удовички), Ђурђинка Николин (Светислав и Милева), Ленка (Комуњара), Мајка (Бановић Страхиња), Мајкица (Куварице), Наталка Мајерова (Српска Атина), Удовица (Ручни рад).
ЛИТ: О. Новаковић, Хибрид „Коломба“, НС, 1955, бр. 100–101, с. 6; М. Бабинка, Лорка на новосадској сцени, Дневник, 2. II 1957; Д. Поповић, Жан Ануј: Коломба, у: Сцена и стварност, НСад 1959, с. 135–143; С. Кисић, Премијера Лоркине „Јерме“, Политика експрес, 30. XII 1966; С. Божовић, Склероза ухрањене паланке, Вечерње новости, 19. X 1973; М. Первић, О скоројевићима и епигонима на нов начин, Политика, 3. I 1974; Д. Н(иколић), Никако да остарим, Позориште, НСад 1974, бр. 9, с. 5–6; К. Савић, Време рачунам на секунде, у: Глумцима, с љубављу, НСад 1980, с. 14–17; Д. Николић, Смех наш насушни, Дневник, 17. III 1980; З. Радовић, Анатомија једног брака, Позориште, НСад 22. IV 1980; Н. Симин, „Комуњара“ монодрамски, Дневник, 12. X 1984; М. Кујунџић, Народска жена, а са Салајке, Дневник, 17. X 1984; В. К(рчмар), Милена Шијачки-Булатовић, „Прорадиће лик удовице-чудовишта“, Позориште, 1994, бр. 1–2; А-м, In memoriam, Милена Шијачки Булатовић (1936–2017), Дневник, 29. VIII 2017.

В. В.