ШИРОЛА Божидар – композитор, музиколог, етнолог (Жакање, 20. XII 1889 – Загреб, 20. IV 1956). Основно школовање завршио је у Карловцу, где је паралелно похађао и музичку школу. У Згбу је завршио реалну гимназију и учио виолину код Ладислава Миранова. Математику и физику дипломирао је у Згбу, а композицију је учио код Ивана Зајца.  Музичко образовање је наставио на Институту за музичке науке Универзитета у Бечу, где је и дипломирао и докторирао 1921. У Згбу је радио као средњошколски професор, кустос-музиколог и директор Етнографског музеја, а затим као административни директор Музичке академије (1935-1940). Био је и хоровођа Академског глазбеног друштва „Младост“ са којим је наступао и по Аустрији, Мађарској и Немачкој. Поред педагошког, композиторског и научног рада, писао је и музичку критику. Компоновао је пет опера: Странац (1915), Цитра и бубањ (1929), Грабанцијаш (1935), Млади господин (1940) и Камени сватови (1954), балете Сјене (1917) и Идилички интермецо (1929), неколико оркестарских дела, 13 гудачких квартета, три клавирска трија, шест ораторијума и др. „Присталица националног смјера у музици, он је као свестрано образован и профињен музичар прилазио народном стваралишту с интуицијом правог умјетника. Понирући у бит нашега фолклора и откривајући скривене законитости у народним напјевима, он је не само у изврсним обрадама него и у изворним композицијама знао погодити специфичности народног изражаја. Код тога се није ограничавао само на одређена фолклорна подручја, него је с једнаким успјехом примјењивао и музичка обиљежја из различитих крајева“ (Крешимир Ковачевић). Приредио је музику Ивана Зајца и Фрање Покорног за представу Граничари, која је у НПДб изведена 1938.

ЛИТ: К. К(овачевић), Широла Младен, Енциклопедија ХНК у Загребу, Згб 1969, с. 640.

М. Л.