ШИРОЛА Младен – писац, позоришни посленик и филмски аутор (Карловац, 18. I 1894 – Загреб, 22. I 1967). Један је од оснивача и водитељ Казалишта лутака у Згбу, где је био од 1920. до 1945. Такође је основао 1941. и водио до 1945. дечју Уметничку школу у Згбу. Писао је игроказе за децу (Дугоња, Трбоња и Видоња), оснивао је и водио дечје позоришне дружине, уређивао часопис „Причало“ и водио радијске емисије за децу (Хрватско дјечје царство). Једно време (1929-1935) је радио као кустос у Музеју Хигијенског завода и Школе народног здравља. Снимио је прве филмове за децу у хрватској кинематографији: Цампек неваљалац и Спас мале Зорице (1929), Запуштено дијете (1930), Помоћ у прави час и Пошаст (1931). Прерађивао је по властитом нахођењу многе познате игре за децу. Преузимао је појединачне сцене и стварао нове драмске целине. Сва његова дела заснована су на мотивима из бајки, где је добро супротстављено злу. Његови текстови играни су у многим дечјим позориштима: Петрица Керемпух, Принцезино срдашце, Цвилидрета, три девојчице, У царству патуљка, Краљица лутака, Уклети краљевић, Трбоња, Дугоња и Видоња, Мали Птичар, Бисерка и сестрице, Себична девојка, као и његове адаптације познатих бајки: Трнова Ружица, Аладин и чаробна лампа, Русалка и др. У СНП је пре рата изведена његова бајка Дугоња Видоња и Трбоња, а после рат играна је под називом Три угурсуза и у Н-Оп дечја игра Петрица Керемпух.
БИБЛ: Петрица Керемпух, Згб 1933; Сретан Божић, Згб 193; Долазак св. Николе, Згб 1934; Мудрији од мудрога, Згб 1935; На мајчин дан, Згб 1935; У раду је спас, Згб 1935; Дугоња, Трбоња и Видоња, Згб 1936; Брацо и сека, Згб 1936.
ЛИТ: К. К(овачевић), Широла, Младен, у: Хрватско народно казалиште, Згб 1969, с. 640.

М. Л.