ШОКИЦА Драгиша – драмски глумац (Београд, 16. VII 1927 – Нови Сад, 12. II 1991). Потекао је из радничке породице. Од 1930. је живео у НСаду, где се и школовао. Државну глумачку школу у НСаду, у класи Јурија Љвовича Ракитина и Јована Коњовића, уписао је 1949. и завршио 1953; одмах је био ангажован у СНП. У сезони 1954/55. играо је у НП у Сомбору, али су вратио у СНП и у њему остао до смрти. У својој уметничкој каријери био је познат по многобројним улогама карактерне комике. Био је тумач тзв. малих улога, велики глумац малих улога. Његова глума је била изнад свега природна, искрена, непосредна и једноставна. Улоге је доносио студиозно, волео је своје мале улоге и са великом стваралачком страшћу играо те епизодне улоге. Био је велик глумац епизодних улога који се залагао за сваку улогу коју је доносио као да је насловна, природно, без појачане и пренаглашене дикције и гестикулације. За представу Родољупци био је помоћник редитеља. Остварио је неколико успешних улога у филмовима: Џандрљив муж 1976, Филип на коњу 1973, Просек 1974, Стићи пре свитања 1978, Код Камиле 1978, Развод брака 1981. Добитник је Октобарске награде НСада 1973. и Награде на Сусрету војвођанских позоришта у Суботици 1973. за више улога у представи Шума која хода Љ. Ршумовића, Награде Удружења драмских уметника Србије и  САП Војводине за улогу Мачка у Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња опћине Блатуша. Био је ожењен са Добрилом Ш., такође глумицом СНП (в).
УЛОГЕ: Максим (Ђидо), Арнал Луан (Монсерат), Други инспектор (Музички пајаци), Љуба (Ка новим обалама), Поправљач прозора (На западним котама), Пинкус (Насловна страна), Станојло Суреп (Хајдук Станко), Василије (Покондирена тиква), Конрад (Догађај у месту Гоги), Рака (Песма), Старац (Крајцерова соната), Албански гласоноша (Скендербег), Светислав, Јан-Чи, Ловац (Путо око света), Агамица (Изгубљено писмо), Посилни (Небески одред), Њушка (Сан летње ноћи), Пуличинел (Машкарате испод купља), Марцелусов собар (За Лукрецију), Одешанин (Оптимистичка трагедија), Жером (Бобо), Учитељ (Власт), xxx (Страдија), Степан (Понижени и увређени), Ђак, Курир (Доживљаји Николетине Бурсаћа), Јуре (Клупко), Први часник, Други Мађар (Пера Сегединац), Бакалин, Начелник, Мецена, Железничар (Аутобиографија), Владица (Варалица у Бечеју), Переков Јуре (Вучјак), Аврам (Оптужена комедија), Други полицајац (Господин ловац), Други калуђер, Бернадак, Дечак с обручем (Резервиста), Гладан (Кристифор Колумбо), Голаћ (Вечити младожења), Спира (Народни посланик), Ахмет (Коштана), Тонсон, Купац, Први гост (Јаје), Пишпиш (Позабави се Амелијом), Други лопов (Ваљевска подвала), Интендант (Мајка Храброст), Жерар (Госпођа Бовари), Прока Пурић (Ожалошћена породица), xxx (Велики Мак), Отац Пимен (Ружичасти педигре), Гицан (Адам и берберин), Шпијун (Ноћ за Марију), Професор Вилард (Наш град), Давид (Флора господина Флоријана), xxx (Кулосфера), Самсон (Ромео и Јулија), Мачак (Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња опћине Блатуша), Четврти грађанин (Посета старе даме), xxx (Шума која хода), Марко Б., Гефрајтер Миша (Награжденије и наказаније), Свирач (Породица Софронија А. Кирића), Велуто (Кавијар и сочиво), Осип (Ревизор), Риста Тодоровић (Госпођа министарка), xxx (Лаждипажди), Судски послужитељ (Дванаест гневних људи), Хасо (Смрт Смаил-аге Ченгијића), Ним (Веселе жене из Виндзора), Јовица Јеж (Николетина), Гост (Кревет за три особе), Рибица Василе (Општи интерес), Светозар Вујић (Љубавно писмо), Кузмановић (Мала ноћна алгебра), Лаза (Сакуљани, а о капиталу), Доушник (Политеиа или Инспекторове сплетке), Аљоша (Покојник), Кројач Катијело (Субота, недеља, понедељак), Благоје (Преноћиште), Кушак (Лов на дивље патке), Црквењак, Кум (Село Сакуле а у Банату), Месарски мајстор (Велики Мак), Никола (Џандрљиви муж), Спира (Народни посланик),  Прока (Ожалошћена породица), Зердости (Долња земља), Газда Спаса (Сумњиво лице), Ватрогасац (Бидерман и паликуће), Стипан (Голубњача), Туна (Раванград), Практикант (Протекција), Председник МНО (Мој тата социјалстички кулак), Циганин (Велико и мало), Трифун Пиан (Свети Георгије убива аждаху), Господин (Клопка).
ЛИТ: А-м, Испитне представе ученика Позоришне школе у Н. Саду, Дневник, 14. VI 1953; В. Поповић, Драгиша Шокица или похвала глумцима који добро играју мале улоге, Позориште, НСад 1972, бр. 5, с. 12; А-м, Високо признање члановима СНП-а, Позориште, НСад 1973, бр. 3, с. 1–2; В. Поповић, Десет прилога за портрете  војвођанских глумаца, Сцена, 1973, бр. 6, с. 62–64; К. Савић, Задовољство у раду, Глумцима с љубављу, НСад 1980, с. 87–89.

М. Л.