ШОКОРАЦ Живко А. – преводилац (Крагујевац, 1852 – умро после 1887). Завршио је прву гимназију у Бгду 1867/68, у којој је био најважнији међу суоснивачима прве српске гимназијске ђачке дружине „Српска нада“, коју је поздравио и лично кнез Михаило. На Великој школи се истицао као првак покрета Светозара Марковића. Још у гимназији учествовао је у протестима против конзервативности појединих професора. После шесторазредне гимназије уписао се на Правни одсек Велике школе у Бгду, где је студентима држао одушевљене говоре у духу првих социјалиста у Србији, али и предавања у студентском друштву „Побратимство“: „О женскињама“, „О чиновничкој гордости“, „О сиротињској раји“… Повремено је објављивао песме и приповетке. Сарађивао је у књижевној рубрици „Земунског гласника“. По завршеном Лицеју једно време је радио као професор у Алексинцу, а потом је био секретар Српског пољопривредног друштва у Бгду и уредник листа „Тежак“. Посебно се бавио виноградарством и објавио Студије из виноградарства (Бгд 1875) и Извештај о сузбијању филоксерне заразе у Србији (Бгд 1887). Превео је са немачког књигу др Франца Либера О грађанској слободи (Бгд 1870), а са руског једну Тургењевљеву приповетку. Заједно са Михаилом Вујићем превео је Разбојнике Фридриха Шилера, који су у СНП извођени 1870, 1886, 1905, 1910. и 1921.

Б. Кв