ШРЕПЕЛ Иво – преводилац, ликовни критичар и културни посленик (Загреб, 19. III 1899 – Лепоглава, 11. III 1945, није потврђено). Потиче из угледне загребачке племићске породице. Права је студирао у Згбу, Бечу и Прагу, а студирао је и дипломирао естетику и историју уметности на Сорбони (1921-1925). Током боравка у Паризу бавио се превођењем француске књижевности, пратио је позоришна догађања и упознао се са радијом, тадашњим новим медијом. По повратку у Згб своја искуства и сазнања је пренео на своје студенте у глумачкој школи и на загребачком Радију, на којем је водио курс француског језика, био спикер, водитељ, глумац и аутор драмских текстова. Бавио се и позоришном режијом, а био је и помоћник директора Драме ХНК у Згбу. Позоришну и ликовну критику објављивао је у више листова и часописа: „Савременик“, „Јутарњи лист“, „Обзор“, „Новости“ и др. Један је од уредника Каталога за изложбу југословенских уметника на светској изложби у Барселони 1929, а његова познанства са француским културним посленицима омогућила су и Мештровићеву изложбу у Паризу 1933. и узвратну изложбу француске уметности у Уметничком павиљону исте г. Активно је учествовао у Хрватском друштву уметности и једно време био његов секретар. Од фебруара 1941. до јуна 1945. био је директор Модерне галерије савремене уметности. Био је покретач и учесник многобројних културних догађаја у којима се залагао за културно образовање хрватске омладине и културне публике уопште. Неразјашњена је његова департизација и смрт у затвору у Лепоглави. СНП је извело комад Фани и њена послуга у његовом преводу.

ЛИТ: Л. Јирсак, Иво Шрепел, документи, вријеме, судбина, Згб 2010.

М. Л.