ШТАЈЦЕР Иван – диригент (Дежановац крај Дарувара, 11. VI 1909 – Сарајево, 20. IV 1980). По завршетку гимназије студирао је у Згбу права и дириговање на Музичкој академији (у класи проф. М. Сакса). Поред тога, приватно је учио композицију код Ф. Дугана. Своју музичку каријеру започео је још за време студија, као корепетитор у Опери. Од 1929. до 1941. био је најпре корепетитор, па диригент, а затим и тајник Опере ХНК. За време рата, од 1941. до 1945, живео је у Осијеку и деловао као диригент Опере и Филхармоније. Неко време био је директор Опере и управник осјечког Казалишта. Од 1945. до 1947. радио је као диригент филхармонијског оркестра и музичког друштва „Зоранић“ у Задру, где је био и један од оснивача Музичке школе. Када се 1947. стално настанио у Сарајеву постао је први диригент Сарајевске опере. Као уметник велике музичке културе и исконског темперамента, Ш. је дао низ сугестивних оперских остварења. Са успехом је гостовао у Француској, Италији, Аустрији, Пољској, Швајцарској, Бугарској и Румунији. У СНП је радио као хонорарни диригент, по уговору, са задатком да у сезони 1953/54. музички припреми опере Фауст и Лучија ди Ламермур и да диригује четири оперске представе. У његовом богатом репертоару (преко 60 опера и балета) посебно место припада делима југословенских композитора, која је веома предано пропагирао; то су опере Никола Шубић Зрињски, Еро с’ онога свијета, Коштана, Дорица плеше, Еквинокциј, Четрдесетпрва, Симонида и балети Лицитарско срце, Ђаво у селу и Охридска легенда. За свој уметнички рад је 1965. добио Двадесетседмојулску награду СР БиХ.

ЛИТ: А-м, Диригент Иван Штајцер гостује у Новосадској опери, Дневник, 12. III 1953; М. Ивановић, Концерт Новосадске филхармоније, НС, 1953, бр. 66, с. 6; Н. Петин, Фауст у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4.

Н. П.