ШТЕФАНОВИЋ Фрањо – композитор, учитељ, хоровођа, оргуљаш (Петроварадин, 12. III 1879 – Петроварадин, 26. I 1924). Основну и грађанску школу завршио је у  Петроварадину, а учитељску 1897. у Осијеку. У Згбу је студирао музику у Глазбеном заводу, где је учио теоретске предмете, соло певање, клавир, виолину, оргуље и рог и положио испит за учитеља певања у учитељским и средњим школама. У Петроварадину је положио испит из природно-математичке групе предмета за грађанску школу тако даје уз музичко васпитање предавао и математику, физику, хемију и биологију. Као учитељ радио је у сремским местима Сланкамен и Черевић, а најдуже у Петроварадину. Од 1922. био је директор Грађанске школе у Петроварадину (данас Основна школа „Јован Дучић“), у којој се данас налази његова биста и спомен-плоча. Током рада је као учитељ оснивао и водио певачке хорове, био оргуљаш у црквама, а у Петроварадину и хоровођа Хрватског пјевачког друштва „Невен“. Када се повукао из културног живота окренуо се свету бајки. Компоновао је (1919) једну од најпознатијих дечјих опера Шумска краљица и још три дечје опере: У вилиној гори 1918, На Орловграду 1920. и Сеоба Славена 1921. Поред опера, аутор је музике за мушки хор (71 дело), 37 дела за мешовити хор, 22 песме за дечји хор, 15 песама за глас и клавир, те 18 црквених композиција, међу којима и неколико миса. Посебну групу његових дела чине сценски радови уз пратњу клавира: комична једночинка Матек и Јана, као и дечје опере У вилиној гори, Шумска краљица и На Орловграду. Од вокалних дела остао му је недовршен ораториј Први грех на текст С. С. Крањчевића. Бавио се и инструменталном музиком оставивши двадесетак клавирских дела, претежно фуга. Његова музика је изразито мелодијска, романтична, често у народном духу. Хрватско културно-просвјетно друштво „Јелачић“ у Петроварадину је 2014.  свечано обележио 90 г. од његове смрти и том приликом, у сарадњи с новосадском музичком школом „Исидор Бајић“, извело његово најпознатије дело Шумску краљицу, коју је и СНП, заједно са Кираљевом једночином опером Прождрљивко, премијерно представило 1985.
ЛИТ: Лексикон југославенске музике, Згб 1984, књ. 2, с. 435; Ђ. Рајковић, Фрањо Штефановић, Звук, Сарајево 1984, бр. 4; Ђ. Рандељ, Штефановић Фрањо, у: Енциклопедија Новог Сада, НСад 2005, књ. 30, с. 556–557.

М. Л.