ШТОЛЦ Роберт (Robert Stolz) – аустријски диригент и композитор (Грац, 8. VIII 1880 – Берлин, 27. VI 1975). Његов отац Јакоб, професор музике, био је ученик Антона Брукнера, мати Ида фон Вернаи концертна пијанисткиња, а тетка по оцу Тереза позната певачица, прва интерпретаторка Аиде (у миланској „Скали“ 1872), па је логично да је прве подуке из музике добио у породици. Касније је био ученик Роберта Фуша, професора теорије и композиције на бечком Конзерваторијуму. Затим се усавршавао код чувеног немачког композитора Енгелберта Хампердинка. Још као седмогодишњак са оцем је путовао по Европи наступајући на клавирским реситалима посвећеним Моцартовој музици, а као једанаестогодишњаку му је у Берлину штампана прва композиција. Г. 1905. заменио је Артура Боданског као први диригент познатог бечког позоришта Theater an der Wien, где је остао до 1917. и где је под његовим руководством изведен велик број Лехарових дела. Поред дириговања интензивно се бавио и компоновањем. За скоро пола века композиторског рада написао је преко 60 оперета, 1500 песама и популарних бечких мелодија, те стотинак партитура музике за разне филмове у Немачкој и Америци, у којој је боравио од 1938. до 1950. Најпознатија су му дела: Срећна девојка (Das Glückmädel), Грофица плеса (Die Tanzgräfin), Изгубљени валцер (Der verlorene Walzer), Пролеће у Пратеру (Frühling im Prater), Карневал у Бечу (Karneval in Wien), Острво снова (Trauminsel), Опет у Пратеру цвета цвеће (In Prater blühn wieder die Blume) и нарочито оперета Игра у срећу (Der Tanz ins Glück), која му је донела светску популарност и која је изведена и у НП у НСаду 1926.

М. Х.