ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ, Никола I – владар и писац (Његуши, 19. X 1840 – Антиб/Ница, 2. III 1921). Његов отац Мирко био је црногорски војвода и старији брат књаза Данила, који није имао мушког потомка; мајка Стана била је родом из породице Мартиновић. Део детињства провео је у Трсту код породице Кустић, породице своје стрине кнегиње Даринке, која је била франкофил, па је на њено инсистирање послат на школовање у Лицеј Луја Великог у Париз. Од детињства се учио и ратничким вештинама. Отац га је верио кад је имао 12 г. за шестогодишњу Милену Вукотић, ћерку богатог војводе Петра Вукотића. Био је у Паризу када је 13. VIII 1860. постао владар, а у новембру се и венчао с Миленом. На педесету годишњицу своје владавине, 28. VIII 1910. прогласио се краљем; био је краљ до 1918. У Првом светском рату, након капитулације, 1916. са Владом и Двором склонио се у егзил у Француску, из које се никада није вратио. За време његове владавине Црна Гора је 1878. међународно призната, а и знатно се територијално проширила. Реформисао је државну управу, осавременио војску, ударио темељ правном систему и отворио врата страним инвестицијама. Владао је аутократски, био је велики присталица српства и желео је уједињење Срба и других Јужних Словена, али је био и противник Карађорђевића. Написао је 1867. текст за химну Кнежевине Црне Горе Онамо, ’намо!, која није постала државна химна због провокативног текста, али је постала народа химна. Прогласио је 17. X 1870. песму Убавој нам Црној Гори за званичну химну. Одобрио је 1871. излажење првих црногорских новина „Црногорац“. Био је члан Уједињене омладине српске током њеног постојања од 1866. до 1871. Када је организација забрањена, са истомишљеницима је на Цетињу 1871. основао Дружину за ослобођење и уједињење српско. Родбинским везама са страним дворовима ојачао је углед и поштовање своје земље; био је запамћен као „таст Европе“. Био је и одличан беседник. Углавном је писао родољубиве песме, као и епске спевове и драме у стиху – најпознатија и најизвођенија је Балканска царица, а аутор је и драме Књаз Арванит. Л. Костић је два пута у листу „Позориште“ писао о трагедији Балканска царица, превод његовог приказа са немачког језика објављен је у „Позоришту“ бр. 1 и бр. 2 за 1885. 31. I / 12. II и 28. II / 12. III, а десет г. касније, додуше не у целости, највећи део овог приказа је поновљен у тексту Балканска царица објављеном у броју 34. поводом премијере 3/15. IV 1895. ПО ДСНП је на седници одржаној 27. II / 11. III 1895. предочио да је управник А. Хаџић након дужег преговора и договора успео да убеди кнеза да допусти да се ово дело прикаже на сцени СНП. То није био први текст у којем се помиње комад Балканска царица у листу „Позоришту“: у 26. броју за 1884. штампана је позоришна објава са глумачком поделом за треће извођење драме на Цетињу, тако је читалаштву усмерена пажња на овај значајан догађај. Исте, 1884. г. у првих седам бројева је пренет приказ представе Марка Драговића из листа „Црногорка“, дакако о првој верзији Балканске царице. Касније, 1891, према „Гласу Црногорца“ објављен је у броју 17. извештај о обележавању педесетогодишњице кнеза Николе I, исте г. у броју 3. штампана је и вест да је у Трсту одиграна опера Балканска царица Дионизија де Сарно Сан Ђорђа (Dionisio de Sarno San Giorgio). Костић је напоменуо да је писање трагедије за кнеза била „неизбежна душевна потреба“ да би „обилатост моралне енергије, богатство духа и осећања“ својих сабораца и сабраће изразио у „најлепшој форми до које човечја природа допире“. Својеврсна најава премијере у СНП завршава се цитатом: „Време је већ да се освестимо и да се отресемо наших заблуда. У раздору ћемо се пре или после уморити, истрошити, ослабити и изгинути! Мали смо, а слаби смо и празноруци! Не пружимо ли још брат брату руку, пропаст нам је неизбежна!“ Српски романтичари, нарочито они из Војводине, доживљавали су кнеза Николу „као оличење старог витештва“. Они су и допринели стварању мита о Црној Гори као о српској Спарти. Када је 1884. основано Добровољно позоришно друштво „Цетињске читаонице“ одиграло је и Балканску царицу, а 31. XII остварило је и своје прво гостовање, и то у Подгорици. Л. Костић је присуствовао овом прворазредном догађају и том приликом, после трећег извођења представе Балканска царица 3. I рецитована је на крају његова песма Епилог. У атмосфери братске љубави протекло је играње прве три представе Балканске царице у НСаду 3/15, 4/16. и 9/21. IV 1885, са Цетиња је стигла и делегација у којој су били Живко Драговић, професор у гимназији, Нико Татар, секретар Министарства унутрашњих послова, Илија Вулетић, секретар Министарства спољашњих послова, и Миливоје Меденица, секретар Министарства правде. Делегација је имала намеру да остане „само 2-3 дана у НСаду, али гостопримство браће Војвођана побркало им је програму, те су се читавих 8 дана задржали“. Након што је примио телеграм од управника СНП о „сјајном успеху“ кнез-песник се захвалио телеграмом: „Радујем се ако је моје дјелце нашло иоле одобрења и предусретљивости, што приписујем само ваздашњем српском одушевљењу и љубави тог братског краја напрама моје домовине и њених мука и славе, на чему сам му признателан“ Убрзо после премијере одликовао је неколико глумаца: Димитрија Ружића, у два маха, Даниловим орденом IV реда и, касније, Даниловим орденом III реда; Андру Лукића Даниловим орденом IV реда (1904); кнегиња Милена је глумицу Тинку Лукић наградила златном граном са брилијантима (1886), а П. брлијантном дијадемом (1900). Претпоставља се да су још неки глумци СНП награђени, но недостају поуздани подаци. Поводом премијере Балканске царице уследила су и два приказа: први 9/21. IV 1895. потписује Јован Грчић, а други 31. V / 12. VI „Балканска царица“ у Новом Саду Ж(ивко) Драговић, гост са Цетиња. Грчић је занесено хвалио „величанствену драму витешког Књаза-песника Николе I“, која је „једно од најлепших песничких дела новије српске књижевности“ и „најсјајније бисерно зрно у низу глума у репертоару нашег позоришта“. Драговић је у првом делу свог текста био усредсређен на глумачка остварења ове „у пуном смислу величанствене представе“ која је имала дивну декорацију и „згодна одијела“. Напоменуо је да је Станко имао право црногорско одијело које је добио од Л. Костића, да би потом цитирао и Костићеве стихове из Епилога који су му „неотично“ пали на памет. Сезона 1895/96. почела је 25. XII 1895 / 6. I 1896. извођењем Балканске царице, која је у претходној сезони од свих позоришних дела играних на сцени СНП „имала најсјајнији успех“. О Балканској царици су позитивно мишљење имали и Словаци који су били на премијери у СНП за Ускрс 1885. стигло их је дванаесторица. У словачком листу „Národnie noviny“ објављен је текст У Српском позоришту, који је укратко препричан у листу „Позориште“. Господин В. Ренка, аутор текста, сматра да је П. дело „дивна драма, проникнута словенским духом“, базирана на словенској подлози. Романтично-историјска драма је након публиковања 1886. убрзо преведена на словачки, чешки, мађарски, руски, италијански, немачки, француски, енглески, шведски, холандски и фински језик; играна је у Петрограду, Берлину, Италији. У листу „Позориште“ 26. VII 1903. објављено је „по биљешкама“ Симе Матавуља сећање Балканска царица на Цетињу и у Подгорици, а представа је те године играна на гостовању у Вршцу, нешто раније, почетком јуна.

БИБЛ: Н. I Петровић Његош, Цјелокупна књижевна дјела Николе I, Никшић 1989.

ЛИТ: М. Драговић, Балканска царица. Црногорка, 1884, бр. 1, с. 7-8 и бр. 2, с. 17-20; А-м, Балканска царица, Позориште, 1885, бр. 1, с. 2-4, бр. 2, с. 6-8; А-м, Балканска царица, Позориште, 1895, бр. 34, с. 133-135; А-м, Словаци о Балканској царици, Позориште, 1895, бр. 43, с. 171; А-м, Гости наши из Црне Горе, Позориште, 1895, бр. 44, с. 179, 180; А-м, Извештај привремене управе Српског народног позоришта о стању и радњи Српске народне позоришне дружине, Позорште, 1895, бр. 50, с. 209; А-м, Балканска царица, приказана 25. децембра о.г., Позориште, 1895, бр. 54, с. 224, 225; Ј. Грчић, Балканска царица, Позориште, 1895, бр. 38, с. 149-151; Ж. Драговић, Балканска царица“ у Новом Саду, Позориште, 1895, бр. 45, с. 181-183; Л. Милуновић, Позориште у књажевини Црној Гори 1884-1888, Подгорица 2001; Н. Савковић, Лаза Костић и „Балканска Царица“ Николе I Петровића, „У спомен на Лазу Костића“, НСад 2011, с. 189-197.

Н. С.