БУЛИЋ Карло – драмски глумац (Трст, 12. V 1910 – Београд, 19. X 1986). Учио је основну школу у Трсту и гимназију у Бреши, Италија, а по завршеној војној школи радио је у војном ваздухопловству у Петроварадину крај НСада од 1930. до 1935. Глумачку каријеру је започео у путујућој трупи под управом Стјепана Писека 1935, наступајући и у другим путујућим дружинама до рата. Затим је био члан Државног казалишта у Бањој Луци 1941/42. и Државног казалишта  у Дубровнику од 1942. до 1944. Крајем 1944. пришао је партизанима ступивши у Казалиште народног ослобођења Дубровника, а почетком 1945. у Казалиште народног ослобођења Далмације, које је исте г. спојено са Казалиштем народног ослобођења Хрватске. После рата је глумио у ХНК у Згбу 1945/46, НК у Сплиту 1946/47. и од 1947. у ЈДП у Бгду, у којем је касније стекао статус доживотног почасног члана. Са великим могућностима трансформације и смислом за карактерисање или типизирање ликова, стилова и епоха током целе каријере се огледао у свим драмским родовима – до оперете. Његов Дундо (Дундо Мароје), Учитељ мачевања (Грађанин племић), Корбаћо (Волпоне), Monsieur (Талац Б. Бијена) само су неке од многобројних и високо цењених креација. Познат као мајстор маске, коју је самоуко упознавао и  усавршавао, дао је пројекте маски за представе у ЈДП, затим у театрима у земљи, а као гост СНП у НСаду за извођење Пере Сегединца 1960. Био је наставник маске и шминке на Академији за позоришну уметност у Бгду од 1949. до 1962. Многобројним признањима за његову уметност глуме  припадају и Савезна награда за улогу Дунда 1949. и Стеријина награда на ЈПИ НСаду за улогу Бискупа (Глорија Р. Маринковића) 1957. Портретисали су га Милорад Ћирић (темпера) и Едо Муртић (три цртежа креоном, 1974).

С. Ј.