БУНИЋ Јосиф – позоришни техничар и иноватор и драмски глумац и имитатор (рођен је средином XIX века – умро после 1894). Играо је у СНП у НСаду од 1. III 1869. до 1. VI 1877, углавном мање комичне улоге, а радио истовремено и као позоришни стројилац и цртач. Иако способан комични глумац, није успео да се пробије у први уметнички план новосадске сцене. Напустивши СНП, отишао је у Беч и тамо се убрзо истакао као вешт приказивач тзв. мајмунских улога. „Наш скромни Бунић, до преклане члан наше позоришне дружине, који је као стројилац на нашој позорници грмио, ведрио и облачио, слави се сада по туђем свету као мимичар и приказивач мајмунских улога“ („Позориште“, 1879). Он је те мајмунске улоге тумачио са посебном мајмунском маском и карактеристичним покретима. „И маска, и кретање, и цео изглед му тако вара, да човек мисли да види правог мајмуна чимпанза“ („Позориште“, 1879). Тада се у туђини појављивао под именом Џон Џексон. Од 1880. је радио у Немачкој и као позоришни мајстор-машиниста. После непуних седам г. таквог рада изумео је један позоришни, у ствари бински механизам (1887): то је била минијатурна макета модерне позорнице са свим потребним техничким елементима на неколико спратова, са посебним механизмом за најразноврсније техничке радње и ефекте на сцени. Тај механизам-макету излагао је по градовима у Аустрији, Немачкој, Холандији и Белгији, а 1894. и у сали хотела код „Царице Јелисавете“ у НСаду; исте г. је до смрти радио на ентеријеру новосаграђеног „Дунђерсковог позоришта“, али је ауторство унутрашњег уређења у потпуности себи приписао његов сарадник у том послу сликар из Будимпеште Шпанкрафт. Б. је играо мајмунске улоге тако што је обично трчао четвороношке, верао се и уопште чинио покрете и крикове као мајмун. Тако је играо мајмуна у комаду Мајмун и младожења Јохана Нестроја 1879. У позоришту је тумачио комичне и карактерне улоге.

УЛОГЕ: Келнер (Саћурица и шубара), Прва маска (Максим Црнојевић), Крајишник (Јелисавета кнегиња црногорска), Бошко Југовић (Милош Обилић), Мирко (Добрила и Миленко), Сељак (Шаран), Послужитељ (Разбојници), Илија (Потурица), Тубал (Млетачки трговац), Гласник (Ђурађ Бранковић), Шпицер (Вампир и чизмар), Иван Косанчић (Зидање Раванице), Јосиф (Министар и свилар), Капетан придворске страже (Катарина Хауардова), Јован (Карташ), Судија (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Џон (Кин), Доминик (Госпођа од Сен-Тропеза), Штитарац (Српске  цвети), Аврам (Ромео и Јулија), Стеван (Стари каплар), Пандур (Тера опозицију), Иван (Проводаџија).

ЛИТ: А-м, Јосиф Бунић, Позориште, НСад, 1879, бр. 21, с. 83; -Тр-, Џексонов (Бунићев) позоришни модел, Браник, 1888, бр. 16, с. 1; А-м, Изложба позоришног модела у Новом Саду, Позориште, НСад, 1894, бр. 9, с. 42.

Б. С. С.