БУРИЋ Драгутин – оперски певач (Загреб, 16. X 1907 – Нови Сад, 29. VI 1984). У родном месту је завршио основну школу, а потом изучио трговину мануфактурне струке. Међутим, рано, на време, заволео је оперско певање и одлучио да му се посвети, спреман на сваки напор и на сваку жртву. Сиромашан, могао је да студира само уз свакодневни двократни рад у трговини. Биле су то мукотрпне студије, на срећу код добрих загребачких педагога. „Трчао сам из радње на часове и са часова у радњу“, говорио је касније, весело и задовољно, као човек који је упорном вољом савладао све препреке и победнички стигао до циља. Певачку каријеру започео је у сезони 1939/40. као члан Хора Опере ХНК у Згбу. Убрзо је запажен његов глас, па су му повераване и сложеније солистичке улоге као што су Јуранић у Зајчевој опери Никола Шубић Зрињски и Пинкертон у Пучинијевој Мадам Батерфлај. Жељан већег броја улога и чешћих солистичких наступа у представама, што није било лако остварити у великом солистичком ансамблу загребачке Опере, примио је ангажман у НП у Суботици, где је у сезони 1946/47. тумачио главне тенорске улоге у оперетама. Најзад, од 1. IX 1947. до пензионисања, 31. XII 1963, припадао је солистичком ансамблу Опере СНП и ту су његове вредности дошле до најпотпунијег изражаја. У првој деценији после дугог времена обновљене (скоро пре би се могло рећи новоосноване) Опере СНП, Б. је био њен први лирски тенор, пожртвовани и успешни носилац већине главних тенорских улога у њеном репертоару, чиме је дао леп допринос њеној уметничкој афирмацији. Имао је здрав и звонак тенор сребрнастог тембра, технички добро постављен, гибак и поуздан у целом регистру. Певао је полетно и осећајно, с лепим смислом за вајање певачких фраза. Његова глума, без много артистичких преокупација, одликовала се искреношћу и непосредношћу у доношењу ликова које је тумачио. Био је симпатичне сценске појаве и омиљен код публике.

УЛОГЕ: Алфред (Травијата), Војвода од Мантове (Риголето), Родолфо (Боеми), Алмавива (Севиљски берберин), Мића (Еро с онога свијета), Јењик (Продана невеста), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Бепо (Пајаци), Каварадоси (Тоска), Вертер (Вертер), Бојан (Морана), Алфред (Слепи миш), Витез де Грије (Манон Леско), Ернесто (Дон Пасквале), Инкредибиле (Андре Шеније), Фауст (Фауст), Кулин (Кнез Иво од Семберије), Грицко (Сорочински сајам), Енглез (Анжелика), Ленски (Евгеније Оњегин).

ЛИТ: А-м, Састав Опере Војвођанског народног позоришта, ВС, 1947, бр. 10, с. 3-4; А-м, „Риголето“, ВС, 1948, бр. 14, с. 35; А-м, „Еро с онога свијета“, ВС, 1948, бр. 15, с. 38; Н. Петин, Пучини: „Боеми“, СВ, 16. I 1951; Н. Петин, Пучини: „Мадам Батерфлај“, СВ, 7. VI 1951; Н. Петин, Штраусов „Слепи миш“, СВ, 13. VII 1951; Н. Грба, „Вертер“ на сцени Новосадске опере, СВ, 7. VI 1952; Н. Грба, „Манон Леско“ на новосадској сцени, Дневник, 27. III 1953; М. Ивановић, Оперска премијера, НС, 1953, бр. 61-62, с. 3; Н. Петин, Пролећна премијера Новосадске опере – Евгеније Оњегин, НС, 1955, бр. 98-99, с. 4; Св. С., Десет година у својој кући, Дневник, 28. XI 1957; Е. Фрелих, „Пајаци“ и „Шехерезада“, Дневник, 5. XII 1958; М. Антић, И дође тзв. јесен…, Дневник, 17. XI 1971; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 54; В. Поповић, Имао је здрав и звонак тенор, Позориште, НСад 1984, бр. 1, с. 8-9.

В. П.