ТОТ Калман (Kálmán Tóth) – мађарски писац (Баја, 30. III 1831 – Будимпешта, 3. II 1881). Школовање је започео у Баји, али је по жељи родитеља ступио у бенедиктински ред и школовање наставио у Панонхалми. Међутим, ускоро је иступио из манастира и уписао се на студије права у Печују, а потом војних наука у Пешти. Због учешћа у револуцији 1848/49. једно време се крио, да би 1851. у Пешти започео плодну уредничку каријеру у часописима „Hölgyfutár“ („Дамски курир“), „Bolond Miska“ („Луди Мишка“) и „Fővárosi lapok“ („Престонички листови“). Неколико пута је затваран по закону о штампи. Пред смрт је дуго боловао. Био је члан Кишфалудијевог друштва и Мађарске академије наука. Биран је и за посланика у парламенту. Био је плодан песник популарних љубавних, родољубивих, хумористичких песама, елегија и ода. Написао је већи број историјских и друштвених драма. Једну од њих, шаљиву игру Жене у уставном животу (Nők az alkotmányban), у преводу Ј. М. Шимића, СНП је са великим успехом изводило 1874. Дело се тада одржало на репертоару неколико сезона, да би се поново играло деведесетих г., те пред Први светски рат. Превео је, свакако уз нечију помоћ, песму Гаврилу Егрешију Лазе Костића, рецитовану 16. I 1860. у Мађарском народном позоришту на представи Ђурђа Бранковића, која се претворила у својеврсну политичку манифестацију. У Суботици, 19. V 1881, СНП је давало представу у корист фонда за подизање споменика овом великом пријатељу Срба. Том приликом су изведени Сиглигетијева Мамица и први чин Зидања Раванице А. Николића, а чист приход био је близу 100 форината.

Б. Кв