БУРЈА Станко-Стане – драмски глумац (Сухор, код Метлике, 1. IX 1903 – Задар, 9. III 1967). Отац му се звао Алојзије. Завршио је гимназију у Љубљани и започео студије права у Бгду. Почео је да глуми у НГ у Марибору 1926. Затим је био у многим путујућим трупама, да би се од 1932. скрасио у НП у Бгду, одакле је 1. IX 1934. премештен у Секцију НП Бгд за Дунавску бановину са седиштем у НСаду. У њој је остао све до 31. VIII 1935. Од 4. IX 1936. био је члан НПДб и њене Секције са једним прекидом од г. дана када је радио у Бањој Луци. Дакле, од 1. VIII 1936. до 31. VII 1938. и од 1. VIII 1939. до 6. IV 1941. био је ангажован у новосадском позоришту. Био је члан позоришта у Бањој Луци, Задру, Осијеку, Вршцу, Пули. Своју 25-огодишњицу уметничког рада прославио је у Вршцу 29. IV 1954. у улози Терцова у комаду Сиротиња није грех А. Н. Островског. Пензионисан је у НК у Задру. Играо је карактерне роле.
УЛОГЕ: Теча Јаков (Госпођа министарка), Четврти племић (Урошева женидба), Трифун, лиферант (Ивкова слава), Енгелбрехт (Стари Хајделберг), Др Поштић, начелник министарства (Јубилеј), Турист (Код белог коња), Други ђетић (Еквиноцијо), Један снажан човек (Балтазар), Богдан, брат Станојлов, Кмет Радосав (Ђидо), Маестро Вињола (Мала Бираги), Грегориј, слуга Капулетов (Ромео и Јулија), Фортинбрас (Хамлет), Господин Ђурић (Покојник), Салвадор (Кокосов орах), Стјепан Иљич Уховертов (Ревизор), Агент за некретнине (Делила), Први господин (Шта је истина?), Патингер (Признање), Дебели господин (Госпођа полаже матуру), Мортмар и Бригот (Мадам Сан-Жен), Деспотовић (Силе), Професор Милош Јура (Нови људи), Леоне (Волпоне), Доктор Естермарк (Отац).
ЛИТ: С. Динчић, Класично извођење комедије „Волпоне“ од Бен Џонсона, Дан, 1936, бр. 289, с. 6; А-м, Стриндбергов „Отац“ на новосадској сцени, Дан, 1937, бр. 3, с. 6; А-м, Вернер „Људи на санти“, Дан, 1937, бр. 57, с. 8; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Сенти, Време, Бгд 1939, бр. 6388, с. 9; М. Николић, Франтишек Лангер: „Периферија“, Нови Сад, 1940, бр. 899-900, с. 5; А-м, In memoriаm – Станко Бурја, Позориште, Тузла 1967, бр. 3, с. 373.
С. Ј. Д.