БУШАРДИ Жозеф (Jozeph Bouchardy) – француски драмски писац (Париз, Француска, марта 1810 – Шатене, Француска, 28. V 1870). Одрастао и васпитан у породици уметника, требало је да се посвети дуборезачкој уметности, али се убрзо окренуо позоришту. У почетку је писао водвиље и друге комаде заједно са Еженом Делињијем, а доцније се потпуно осамосталио. Један је од многих мелодраматичара свог времена, аутор позоришта суза и крви; али, у исти мах, према законима мелодраме, позоришта утехе и правде. Нико као он није умео да саставља мелодраме с таквим и тако замршеним интригама. Он је главне ефекте тражио у општој патетичности сцене, особито у комадима са социјалним темама (Нахочад, Сиротице из Анвера). Међутим, волео је да обрађује и историјске теме, али му оне, на жалост, нису полазиле за руком. Знатно се иначе разликује од осталих мелодраматичара по томе што, после разиласка са Делињијем, ради самостално, без уобичајене двоструке или вишеструке колаборације. Од његових позоришних комада ваља споменути: Звонар Павловске цркве у Лондону (Le Sonneur de Saint-Paul, 1838), Кристоф Швеђанин (Christophe le Suédois, 1839), Пастир Лазар (Lazare le pâtre, 1840), Нахочад (Le Fils du Bravo, 1843), Сиротице из Анвера (Les Orphelines d’ Anvers, 1840), Мазгарева сестра (La Sæur du muletier, 1845), Бертрам морнар (Bertram le matelot, 1847), Крст св. Жака (La Croix de Saint-Jacques, 1849), Таљигаш Жан (Jean le cocher, 1852), Каваљерска тајна (Le Secret des cavaliers, 1856), Пушкар из Сантјага (L’Armurier de Santiago, 1868). Романтични Ђ. Малетић хвали његовог Бертрама морнара: „Не зна човек шта је ту лепше, да ли замисао или вештина, како је ова замисао изведена, да ли карактери или заплет, да ли осећање или ефект. Гледаоцу се чини као какав чаробан мајски дан после рђавог времена“ („Бертрам морнар“, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Бгд 1884, с. 943-948). Истина, и он примећује да су многе ствари код Б. невероватне, али закључује да нам „таква романтика није чудна, што смо се већ привикли на њу у драмама француским“. На нашим сценама, међутим, Б. није много приказиван. СНП је приказало његове комаде Звонар Павловске цркве у Лондону и Бертрам морнар.

Ж. П.