БУТА Лазар – диригент (Бачинци, код Шида, 23. I 1915 – Нови Сад, 16. XI 1984). Како су сва четворица старије браће свирали неки инструмент, од детињства се сродио са музиком па је већ у основној школи у Бешки певао у ђачком хору. Класичну гимназију је похађао у Сремским Карловцима (1926-1933), где је такође био активан у школском хору, а професор музике Душан Котур повремено му је поверавао дириговање овим хором. После гимназије уписао се на Правни факултет у Бгду (дипломирао 1939) и паралелно похађао Средњу музичку школу. Г. 1938. уписао се на Музичку академију (одсек за дириговање и композицију) код Михаила Вукдраговића, Стевана Христића и Миховила Логара – дипломирао је 1946. Диригентску делатност започиње практично уз студије (1938) у Панчевачком певачком друштву као помоћник првог диригента овог друштва Јована Бандура. Од 1943. је, уз Хинка Маржинеца, диригент Војвођанског народног позоришта, тада стационираног у Панчеву, које је на репертоару имало углавном комаде са певањем и оперете, што је младом диригенту обезбедило стицање искуства и рутине. После рата запослен је у КУД „Абрашевић“, затим у Радио Бгду од 1. II 1947. до 24. VI 1948, а од 1. VIII 1948. до пензионисања, 31. VIII 1979. је диригент Опере СНП. Све то време је сарађивао са Новосадском филхармонијом, са којом је извео преко седамдесет симфонијских дела (Бах, Барановић, Берса, Бетовен, Брамс, Вагнер, Вебер, Вјењавски, Григ, Глук, Глинка, Дворжак, Корсаков, Коњовић, Лист, Моцарт, Менделсон, Мусоргски, Петин, Рајчић, Рахмањинов, Сметана, Хајдн, Чајковски, Шостакович, Шуман…). Предавао је дириговање у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“, а са хором новосадског КУД „Светозар Марковић“ остварио је дугогодишњу веома плодну сарадњу  која је крунисана освајањем првог места на светском фестивалу хорова у Ланголену (1971). Носилац је многих награда и признања: Главног одбора Јединствених синдиката Србије (1948), управе КУД „Бранко Радичевић“ (1949), управе СНП за изграђивање, успех и формирање физиономије Опере (1957), I и II место на такмичењу хорова АПВ (1958), Орден рада са сребрним венцем (1961), награда Републичког одбора за обележавање 50-огодишњице смрти Стевана Мокрањца (1964), Покрајинског одбора Музичких педагога Војводине (1966), Југословенских хорских свечаности у Нишу (1968), Октобарска награда НСада (1969), Златна медаља „Јован Ђорђевић“ (1974), Награда ослобођења Војводине (1979). Био је члан многих струковних организација и друштвено активан у СНП и ван њега. Неколико пута је био помоћник и в. д. директора Опере, члан Оперског већа и члан Савета СНП. Супруга му је била Мира Врчевић-Бута (в), мецосопран, солисткиња Опере СНП. „Обдарен исконском музикалношћу, ретким смислом за откривање најскривенијих порука партитуре, изразитом сугестивношћу, меком и пластичном мануелном техником, наоружан неисцрпном радном енергијом и младалачким одушевљењем, неуобичајеним стрпљењем и упорношћу у стремљењу ка жељеном циљу, у матичној кући, Опери СНП, израстао је у уметника који је годинама представљао ударну снагу на којој почива репертоар, снагу на коју се са поуздањем може ослонити и у најкритичнијим тренуцима“ (16. III 1974, у СНП – на прослави 35. годишњице Б. уметничког рада).

ДИРИГОВАЊА: Кнез Игор, Кармен, Трубадур, Травијата, Еро с онога свијета, Морана, Фауст, Лучија од Ламермура, Фаворита, Вилин вео, Еквиноцијо, Пајаци, Кавалерија рустикана, Борис Годунов, Дорица плеше, Фра Дијаволо, Мудра девојка, Кармина бурана, Тоска, Продана невеста, Мачак у чизмама, Евгеније Оњегин, Пикова дама, Бахчисарајска фонтана, Каваљер с ружом, Рајмонда, Дон Хуан, Поподне једног фауна, Силвија, Шехерезада, Мефисто, Ђаво у селу, Дон Кихот, Ромео и Јулија, Гајана, Охридска легенда, Франческа да Римини, Шчелкунчик, Лабудово језеро, Бал у Савоју, Мала Флорами, Слепи миш.

ЛИТ: А-м, Војвођанско народно позориште извршило припреме за нову сезону, СВ, 14. IX 1948; Н. Петин, „Тоска“ у Војвођанском народном позоришту, СВ, 19. III 1949; Н. Петин, Штраусов „Слепи миш“, СВ, 13. VII 1951; А-м, Диригент Лазар Бута у Загребу, НС, 1952, бр. 37, с. 4; Н. Петин, Последња балетска премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 43-44, с. 5; М. Ивановић, Последња оперска премијера у Н. Саду, НС, 1953, бр. 55-56, с. 2; Н. Грба, „Кавалерија рустикана“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 7. I 1953; А-м, Бескомпромисна борба за квалитет, НС, бр. 65, с. 2; Н. Петин, „Фауст“ у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4; М. Б(абинка), Освежење у репертоару, Дневник, 23. X 1956; Др А. М., Опера и балет код нас, Зрењанин, 1957, бр. 248, с. 5; Е. Фрелих, „Пајаци“ и „Шехерезада“, Дневник, 5. XII 1958; С. Ст(анић), „Пикова дама“, Дневник, 3. II 1959; В. С. М., Гостовање Опере и балета СНП-а из Новог Сада, Сомборске новине, 22. I 1960; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд 1963, бр, 22, с. 44; Б. Рушкуц, Премијера „Мале Флорами“. Од успеха до успеха, Дневник, 19. XI 1968; В. П(оповић), Лазар Бута, Позориште, НСад 1969, бр. 2, с. 3-4; М. Антић, Збиља један диригент, Дневник, 11. VII 1970; И. Рацков, „Травијата“ Ђ. Вердија – диригент Л. Бута, Руковет, Суботица децембар 1970, с. 682-683; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 55; М. Хаднађев, „Мачак у чизмама“, Позориште, НСад 1973, бр. 7, с. 5; М. Хаднађев, Тридесет пет година уметничког рада Лазара Буте, Позориште, НСад 1974, бр. 8, с. 9; М. Хаднађев, Лазару Бути – Златна медаља „Јован Ђорђевић“, Позориште, НСад 1974, бр. 9, с. 2; Д. Михалек, Скица за портрет – Лазар Бута, Позориште, НСад 1979, бр. 1-2, с. 9; М. К(ујунџић), Заљубљен у песму и певача, Дневник, 16. XI 1984; А-м, Умро диригент Лазар Бута, Политика, 18. XI 1984.

В. В.