ВОЛЦОГЕН Ернст (Ernst Ludwig Freiherr von Wolzogen) – немачки новелист, романсијер, драматичар и преводилац (Бреслава, данас Вроцлав, 23. IV 1855 – Минхен, 30. VIII 1934). Син интенданта дворског позоришта у Шверину, студирао је германистику, филозофију, историју уметности и биологију у Штразбургу и Лајпцигу. Живео је потом у Вајмару (1879-1881), Берлину (1882), Минхену (1893-1899), Берлину (1899), путовао по средњој и северној Европи и 1905. се преселио у Дармштат; као капетан учествовао је у Првом светском рату, а од 1918. живео је у Пуплингу код Минхена. Целог живота се бавио само књижевношћу, било као слободан писац, као преводилац или лектор издавачких кућа. Највећи део његовог књижевног рада чине приповетке и романи, већином забавног карактера, у којима је, међутим, било критичких запажања на рачун немачког друштва с почетка XX века. За историју немачког позоришта вредан је помена његов покушај оснивања и устаљивања литерарног кабареа (Überbrettl, 1900) у Берлину; узор су му били париски кабареи „Chat Noir“ и „Le Mirliton“, али је пруска цензура угушила овај облик сатире на рачун ондашњег културног и јавног живота. Неколико В. драмских дела одликују се оштрим запажањима друштвених прилика и неприлика; у трагикомедији Das Lumpengesindel (1892) дао је своје виђење боемског живота. Својевремено су на сценама немачког језичког подручја доста извођене његове веселе игре Der letzte Zopf (1884), Ein unbeschriebenes Blatt (1896), Unjamwewe (1897), Der Adamsapfel (1917) итд. Одабрана дела изишла су му у шест књига (почев од 1923). У СНП приказан је Неисписани лист (Ein unbeschriebenes Blatt) 3. X 1903, у преводу Милке Марковић.

С. К. К.