ВОЛФ-ФЕРАРИ Ермано (Ermano Wolf-Ferrari) – италијански композитор немачког порекла (Венеција, 12. I 1876 – Венеција, 21. I 1948). Студирао је на Конзерваторијуму у Минхену. Од 1902. био је директор лицеја „Марћело Бенедето“ у Венецији. Почев од 1912. предавао је на „Моцартеуму“ у Салцбургу. Од 1939. је боравио у Минхену, а затим поново живео у Венецији. Истакао се као композитор опера комичне садржине. Цртао је личности и догађаје старе Венеције Голдонијевог доба, при чему је велику пажњу поклањао духовитој обради детаља. Сем опера, којих има 13, писао је и симфонијске и камерне композиције и опсежне вокалне радове типа ораторијума и кантата. Важнија су му дела: Четири грубијана (I quatro lusteghi), Богородичин накит (I gioielli della Madonna), Радознале жене (Le donne curiose), Сузанина  тајна (Il secreto di Susanna), Љубав као лекар (L’Amor medico), Лукава удовица (La vedova scaltra), Кампиело (Il campiello) и др. Сва оперска дела му се одликују зналачким постављањем ликова и вођењем сценске радње. Био је композитор истанчаног укуса и мере, у чему је видљиво спајање италијанске и немачке музичке баштине. На сцени СНП извођене су његове опере: Сузанина тајна и Четири грубијана.

М. Х.