ВРТИПРАШКИ Петар – глумац (Јаша Томић, 8. II 1914 – Нови Сад, 26. VIII 1993). Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију је учио у Великом Бечкереку (Зрењанин). У шестом разреду је напустио гимназију због материјалних тешкоћа и вратио се код родитеља да обрађује земљу. На школским приредбама је показао таленат за глуму, па је по повратку из школе 1935. почео да игра у Аматерском друштву „Јаша Томић“. Живот глумца-аматера и земљорадника водио је до 1947, када је на Покрајинској аматерској смотри представа Женидба победила, а његова улога Поткољесина оцењена као професионална. Та оцена је била пресудна да 15. X 1947. буде ангажован у ХНК у Суботици, у којем је остао до 31. VIII 1953. Од 1. IX 1953. до 31. VIII 1959. био је члан зрењанинског Позоришта, а од 1. IX 1959. до пензионисања, 15. II 1969, првак Драме СНП. Глумац широког спектра, велике глумачке снаге и раскошне изражајности, тумачио је различите улоге од херојских, преко карактерних до комичних. Поседовао је невероватан дар трансформације лика. Добитник је више награда и признања: Првомајска награда драмских уметника Србије 1962; за глумачко остварење на 13. сусрету војвођанских позоришта и Стеријина награда за улогу Николе Петровића у Интимним причама 1962; Похвала и Повеља за улогу Јулија Цезара поводом 400-годишњице од рођења Шекспира 1964; Награда листа „Дневник“ за улогу Зероа у Халелуји на Стеријином позорју 1965; Орден рада са сребрним венцем 1967. Овај изразито талентовани глумац је због болести срца напустио сцену у најзрелијем стваралачком добу, на врхунцу своје глумачке каријере. Син Васа (в) је такође био глумац СНП и стигао је да наступи са њим у својој првој улози у представи Викторија, која је његовом оцу била последњи глумачки задатак.

УЛОГЕ: Трећи (Дванаест гневних људи), Спартански изасланик (Лисистрата), Поп (Женидба председника кућног савета), Пера Сегединац (Пера Сегединац), Тимић (Избирачица), Серђук (Иркутска прича), Марцело (Хамлет), Варалица (Варалица у Бечеју), Старац (Вучјак), Посланик (Оптужена комедија), Губернатор (Смрт губернатора), Никола Петровић (Интимне приче), Хедерер (Прљаве руке), Непознати (Кристифор Колумбо), Софроније Кирић (Вечити младожења), Јулије Цезар (Јулије Цезар), Хаџи Тома (Коштана), Зеро (Халелуја), Феранпот (Три сестре), Поп Спира (Поп Ћира и поп Спира), Доменико (Филумена Мартурано), Софра Кирић (Фамилија Софронија А. Кирића), Теча Панта (Госпођа министарка), Келнер и Франц (Анатолове љубави), Зелман Левентал (Викторија).

ЛИТ: М. Кујунџић, Порота на испиту савести, Дневник, 13. X 1959; Ћ. Н., „Пера Сегединац“ и на телевизији, Дневник, 7. V 1960; Ј. Замуровић, Волимо тај град, Зрењанин, 25. XI 1961; М. Кујунџић, Занимљив путоказ, Дневник, 2. XII 1961; М. Кујунџић, Губернатор: човек и власт, Дневник, 9. X 1962; В. Дубравчић, Зналачки али без страсти, Дневник, 21. V 1964; М. Радоњић, Прве премијере. Прича о Филумени Наполитанки, Сцена, 1966, бр. 1, с. 87-88; М. Радоњић, Горки хир уместо монотоне туге, Сцена, 1966, бр. 6, с. 403; В. Поповић, Петар Вртипрашки (Белешка за портрет), Позориште, НСад 1969, бр. 8, с. 8;  В. Поповић, Десет прилога за портрете војвођанских глумаца, Сцена, 1973, бр. 6, с. 56-58; М. Татић, Петар Вртипрашки – „Где ја стадох ти продужи“, Позориште, НСад 1973, бр. 3, с. 9; К. Савић, Увређени и болесни губернатор, у: Глумцима, с љубављу, НСад 1980, с. 101-103; Л. Кљаић, Петар Вртипрашки, НСад 2007.

М. Л.