ВСЕВОЛОЖСКИЈ Иван Александрович (Иван Александрович Всеволожский) – руски позоришни радник (Петроград, 1835 – Петроград, 1909). Из племићске породице (унук кнеза И. Д. Трубецког), универзитет је завршио у родном граду и пошто је женидбом са кнегињом Јекатерином Волконском постао веома близак двору, одмах се запослио у дипломатској служби. Од 1881. је био директор царских позоришта: до 1886. петроградских и московских, а од 1886. до 1899. само петроградских. Од 1899. до смрти је био на челу Императорског Ермитажа. Проводећи живот у отменим круговима, естески перфекциониста, радо и често је приређивао костимиране балове. Подржавајући укус аристократских кругова, учинио је све да позоришним представама дâ што већи сјај, те се њему приписује раскош руских балетских спектакала (за неколико десетина балетских представа сâм је креирао сцену и костим). Он је такође повећао број чланова хора и оркестра у извођењима опера. Пошто га је највише занимало оперско-балетско стваралаштво, поручивао је партитуре од великих композитора за које је сâм писао либрета. Био је прилично нетрпељив према руским драмским писцима, чије је напредовање кочио; нарочито се сукобљавао са Островским, док се коначно није замерио и Групи петорице. Написао је либрето за Успавану лепотицу П. И. Чајковског, која је извођена и у СНП 1971.

Б. Р.