ВУЧЕТИЋ Илија – писац, преводилац, адвокат и члан ДСНП (Нови Сад, 25. VII 1844 – Будимпешта, 23. VII 1904).  Његови непосредни преци носили су презиме Вученић. Основну школу учио је у НСаду и у Петроварадину, а гимназију у НСаду и Сегедину, да би је, као Текелијин стипендиста, завршио у Пешти 1863. Активно је учествовао у раду ђачког друштва „Преодница“, а једно време био и његов председник. Студије права на Пештанском универзитету окончао је 1869, 1872. је докторирао, а адвокатски испит положио је 1873, када је постао фискал МС. На седници УО ДСНП 6/18. X 1873. изабран је и за фискала ДСНП (од 1879. бесплатно, а дотле је своју симболичну плату од 100 форинти годишње поклањао Глумачком пензионом фонду) и ту дужност успешно обављао до смрти. Био је запослен као подбележник а затим велики бележник вароши НСад. Уз Полита-Десанчића (в) био је најутицајнија личност у Српској либералној странци те је у више наврата био посланик и објављивао је политичке чланке (највише у „Бранику“); издао је систематизовану Збирку уредаба у стварима српске православне народно-црквене аутономије (НСад 1897). Књижевне радове, критике и преводе објављивао је у листовима и часописима „Омладинска заједница“, „Матица“, „Јединство“ и „Застава“. Члан ПО ДСНП био је од 1877. до 1898. и поново 1902. и 1903,  а ЕО од 1874. у континуитету до смрти; на седници Градске скупштине 4. II 1904.  својим говором је за СНП издејствовао знатну финансијску помоћ. У ДСНП је 1903. учланио и супругу Марију, рођ. Загорица, кћер Зору и синове Бранислава и Миливоја, уплативши за све њих 1370 круна на име чланарине. Бавио се и превођењем (Тургењевљев Дим, НСад 1886). У СНП је 1866. изведена шаљива игра у једној радњи с певањем Први састанак Е. Скриба у његовом преводу и посрби.

БИБЛ: Ђуро Коњевић – народни добротвор, Књиге за народ МС, св. 1, НСад 1885.

ЛИТ: М. Полит Десанчић, Др Илија Вучетић, Браник, 26. VII 1904; А-м (Ј. Радонић), Др. Илија Вучетић, Календар МС, IV, 1905, с. 122-123; А-м, Др Илија Вучетић, Бранково коло, 1907, с. 665 и 697; В. Стајић, Новосадске биографије, I, НСад 1936, с. 176-202; Б. Ковачек, Јован Ђорђевић, НСад 1964, с. 184.

В. В.