ВУГРИНЧИЋ-ХАРИТОНОВИЋ Хијацинта Цинта – драмска глумица, оперска и оперетска певачица (Крижевци, Хрватска, 28. I 1889 – Крушевац, 5. IX 1942). Учила је препарандију у клостеру „Свети Винко“ у Згбу, али је из њега иступила 1908. и почела да учи глуму код Адама Мандровића, Андрије Фијана, Милице Михичић и Николе Андрића, повремено наступајући у ХНК. Паралелно је учила певање у Глазбеном заводу у Згбу. Две сезоне је играла у Љубљани, понекад и на немачком језику, а затим је провела краће време у аустријским позориштима. После Првог светског рата била је чланица НК у Осијеку, где се истицала даровитошћу и образовањем (говорила је неколико страних језика). Од 1924. до 1926. је радила у НП у Битољу, од 1927. до 1932. у Трупи ДСНП у НСаду, од 1933. до 1935. у НП у Пожаревцу, од 1935. до 1938. у НП на Цетињу и од 1939. до 1940. у НП Моравске бановине у Нишу, где је и пензионисана. „Х. је била интелигентна, лепо образована и даровита глумица широког стваралачког дијапазона, јер се подједнако успешно огледала у драмском, комичном и карактерном фаху и у улогама с певањем. У  младости и у зрелијим г. тумачила је врло озбиљне драмске улоге са изразитом осећајношћу и срдачном непосредношћу у модерном реалистичком стилу. У карактерним и комичним улогама је била брижљиво студиозна и одмерена, способна да увек динамичну игру зачини разноврсним појединостима у гесту, у изразу, у варијацији интонације, у дикцији. Музички образована, са добро постављеним гласом већег изражајног волумена и сигурне технике, тумачила је велики број певачких улога у операма, оперетама и комадима с певањем.“ (Боривоје С. Стојковић). Супруг јој је био глумац Јован Харитоновић (в).

УЛОГЕ: Риђокоса (Риђокоса), Антонија (Антонија), Дидије (Он), Јелена Николајевна (Љубомора), Фема (Покондирена тиква), Олга  (Игра смрћу), Стара Циганка (Ускочница), Коштана (Коштана), Анжелика (Жорж Данден), Лукреција (Лукреција Борџија), Мушкатовица (Лилиом), Јулишка (Пут око света), Пуковниковица (Пуковник Јелић), Српска девојка (Војвода Брана), Крчмарица (Код белог коња), Лина (Олимпија), Госпођа Кон (Трипут венчани), Леонтина (Мис чоколада), Луција Гризи (Три девојчице), Сестра Вејланд (Свети пламен), Јелка Чизмићева (Сеоска лола), Врачара (Шокица), Ела (Габријел Боркман), Маца (На угледу), Живана (Ђидо), Сораја (Вештица).

ЛИТ: Ж. М., „Љубомора“, драма од М. Арцибашева, Народни радикалски гласник, Панчево 3. II 1928; К. Николић, „Покондирена тиква“, Нови Сад, 1928, бр. 36, с. 6; А-м, „Игра смрћу“, Застава, 12. X 1928; Ст., Наше позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 27. V 1929; А-м, „Трипут венчани“, Југословенски дневник, 1930, бр. 285, с. 5; А-м, „Три девојчице“, Нови Сад, 1930, бр. 48, с. 2;  А-м, „Пут око света“, Југословенски дневник, 1931, бр. 3, с. 4; А-м,  Реприза Округићеве „Шокице“, Југословенски дневник, 1932, бр. 58, с. 3; А-м, Премијера комада „Габријел Боркман“ од Х. Ибзена, Југословенски дневник, 1932, бр. 88, с. 5.

В. В.