ВУКИЋЕВИЋ Илија И. – књижевник и драмски писац (Београд, 3. VIII 1866 – Београд, 5. III 1899). Отац Иван, пореклом из Црне Горе, завршио је правне науке на Београдском лицеју и службовао као судија у више места у Србији. Мајка Софија, рођ. Димитријевић, Београђанка пореклом из Пожаревца. Имао је два млађа брата. Због честих службених премештања родитеља основну школу је похађао у више места. Ниже разреде гимназије завршио је у Шапцу, где је учио и да свира, наставио у Бгду и у Крагујевцу матурирао 1884. У Шапцу му је професор и директор гимназије био Јован Ђорђевић, оснивач СНП у НСаду и НП у Бгду. Уписао се 1884/85. на Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе у Бгду; септембра 1888. је дипломирао и одмах постао предавач ниже школе у Врању; потом је, 14. X 1890, добио место предавача у Београдској нижој гимназији. Професорски испит је положио 1892, када је примљен за професора Друге београдске гимназије. Уз скромну државну помоћ 1894. је одсуство од г. дана искористио за усавршавање у Женеви. По повратку наставио је професуру у Другој београдској, а од 23. III 1895. добио је и хонорарно место наставника француског језика у Првој гиманзији. По потреби службе, 1. X 1895. је премештен за професора Српске реалке у Бгду. Послове надзорника школа обављао је у неколико наврата: у Врањском и Топличком округу од 16. V до 20. VII 1890, у Пожаревачком срезу 1892, у Гружанском срезу 1894/95. и у Јасеничком и Лепеничком срезу 1896. Јуна 1895. оженио се Јованком Чолак-Антић и са њоме имао сина Ивана. У првој половини 1897. се разболео и у душевној болници остао до смрти. Краћа хумористичка прича Патак објављена му је у „Београдском дневнику“, у подлистку (17. V 1885). Објављивао је у „Стражилову“, „Босанској вили“, „Јавору“, „Колу“, „Отаџбини“, „Бичу“, „Одјеку“, „Преодници“. Написао је и неколико драма: Срећа и људи, објављена у „Стражилову“ 1894, приказивана у београдском НП. У рукопису је оставио неколико драмских одломака, међу којима је шала Лепа була, која је играна после његове смрти. Био је покретач и уредник првог броја серијске публикације „Дело“, која се појавила јануара 1894. У СНП су извођене В. драме: Последњи идеал (1904), Срећа и људи (1904) и посрба Скрибове драме Први састанак (1866).

БИБЛ: Срећа и људи, шала у 1 чину, Стражилово, 1894, бр. 12, с. 178-180; бр. 13, с. 194-197; бр. 14, с. 210-212; бр. 15, с. 226-228; Срећа и људи, Бгд 1953; Лепа була, шала у 1 чину, НСад 1928; Последњи идеал, у: Целокупна дела, I и II, 1904, Бгд 1930.

ЛИТ: Љ. Јовановић, Илија И. Вукићевић, у: Људско срце, I, Бгд 1901, V-XLIII; Љ. Јовановић, Илија Вукићевић. Епоха реализма, 1966, с. 137-164; Д. Живковић, Један врањски  претеча дела Б. Станковића (Илија И. Вукићевић), у: Дело Боре Станковића, 1978, с. 37-44; М. Р. Николић, Илија И. Вукићевић, Зборник МС за књижевност и језик, 1980, бр. 28, с. 415-487.

Д. Н.