ВУКОВИЋ Геза (Géza Vukovics) – новинар, публициста и преводилац (Суботица, 12. XI 1928 – Нови Сад, 2. III 2007). У родном граду је завршио гимназију, а дипломирао на Вишој педагошкој школи у НСаду. У редакцији новосадског листа „Magyar Szó“ запослио се 1948. и у њој је као новинар радио непрекидно до пензионисања (1989). На функцији главног и одговорног уредника листа налазио се од 1967. до 1973. Бавио се претежно културном проблематиком, био је позоришни и музички критичар, као и уредник подлистка за уметност и књижевност. Велики ерудита и познавалац књижевности, музике и других области уметности, писао је лепим стилом и богатим језиком, а умео је да открива праве вредности у уметничким и књижевним делима. И његови позоришни прикази о представама СНП, суботичког НП и Новосадског позоришта имају такве одлике. Педесетих и шездесетих г. редовно је пратио драмске, оперске и балетске представе СНП и о њима објављивао приказе у листу „Magyar Szó“. Писао је аналитички о драмским делима, а износио је своје критичке импресије о режијској поставци и игри носилаца улога. Сарађивао је у „Дневнику“ и листовима на мађарском језику „7 Nap“, „Dolgozók“ и „Híd“. Превео је са српскохрватског на мађарски већи број књига из области белетристике и политике. Објавио је 1988. збирку сатиричних цртица Varázssam (Магично око), као и приручник зе новинаре-почетнике Újságíró kézikönyve (НСад 1989). Добио је Сентелекијеву награду за преводилаштво, новинарску награду „Светозар Марковић Тоза“ и 1987. Октобарску награду града НСада.

БИБЛ: Концерт Сенаши Кароља у НСаду, Дневник,18. II 1955; Речи критичара, Дневник, 19. XI 1961; Adatokvélemények Visszaérkezett a Szovjetunióbol a Szerb Népszínház együttese, Magyar Szó, 21. XII 1966.

Д. П-в