ЖЕРАЛДИ Пол (Paul Géraldy) – француски песник и драмски писац (Париз, 6. III 1885 – Нији на Сени, 10. III 1983). Право му је име Пол ле Февр (Paul Le Fèvre). Син је песника Жоржа Ле Февра. После матуре постао је секретар музиколога А. Лавињака и заинтересовао се за књижевност. Иако је почео да пише нешто раније, први већи књижевни успех постигао је тек збирком љубавних песама Ти и ја (1913). Затим је објавио поему Деда (1915),  једну књигу прозе под називом Рат, госпођо (1916), роман Увод (1923), књигу максима о еротици Љубав (1929), Пристаништа (1931), Видети, чути, осетити (1938), Човек и љубав (1951), Ви и ја (1960). Међутим, свој прави пут је нашао тек када се окренуо позоришту и сав се посветио њему. То је позориште особене врсте, са драмским и лирским елементима, прожето „патетичном љупкошћу“, и Ж. се у њему појављује као велики психоаналитичар љубави. Он је еротичар по превасходству. Оно што је успешно остварио у поезији вешто ће пренети и на сцену и уткати у драмске акције. Своје позоришне комаде је дефинисао као „лаке комедије“, истакавши на тај начин своју књижевну непретенциозност. За један његов комад је речено да је све у њему „упрошћено и сведено до голотиње Расинова позоришта“. Као и толики други француски модерни драматичари, и он у својим комадима слика углавном брачни троугао. Ж. је Француз буржуа у лепом смислу речи: онај који се тако мало познаје у Европи. Почео је 1906, објавивши једночину комедију Гледаоци, и додао јој, 1908, Комедију породицā са три једночине комедије (Жилбер и Марселен, Ви који пролазите, Перета). Затим ће наилазити његове комедије: Глиб (1910), С пуним правом (1911, са Р. Спицером), SOS (1913, са Р. Спицером), Сребрна свадба (1921), Љубав (1921), Матори момци (1922), Кад бих хтела (Si je voulais, 1924, са Р. Спицером), Робер и Маријана (1925), Њен муж (Son Mari, 1927, са Р. Спицером), Весељак (L’Homme de joie, 1929, са Р. Спицером), Кристина (1932), До, ми, сол, до (1934), Дуо (1938, по роману Г. Колет), Жилбер и Марселен (1945), Нека тако буде  (1946) итд. Занимљиве су саме по себи и Ж. успомене (Белешке једног драмског писца, 1922). СНП је 1932. давало његов комад Кад бих хтела (са Р. Спицером), а ДНП 1943. његову Љубав.

ЛИТ: Св. Петровић, Роберт и Маријана, У позоришту, Бгд 1928, с. 32-34; М. Предић, „Кад бих хтела“ од Пола Жералдија и Шпицера, Еуфрозина или Судбина глуме, НСад 1970, с. 90-92.

Ж. П.