ЖЕРОМСКИ Стефан (Stefan Żeromski) – пољски романописац и драмски писац (Стравчин код Кјелца, 14. X 1864 – Варшава, 20. XI 1925). Тај се највећи пољски прозаиста XX века, кандидат за Нобелову награду (1924), бавио драмским стваралаштвом током целокупног свог књижевног рада; ипак, оно је било у другом плану, иза његове наративне прозе. Највећу популарност је стекло његово последње позоришно дело, тужна комедија под насловом Uciekła mi przepióreczka (Утекла ми препелица, 1925), у којој се аутор враћа омиљеном и често у романима коришћеном мотиву јунака-идеалисте, који жртвује љубав и добро име у циљу спасавања општих начела и вредности. Често је приказивана и историјска драма Sułkowski (написана 1910, приказана 1917), трагична историја Наполеоновог ађутанта. Посебно место у његовој заоставштини заузима несценска драма, заснована на револуционарним догађајима 1905, под насловом Róza (Ружа, 1908). Остали комади – Ponad śnieg bielszym się stanę (Постаћу бељи од снега, 1919) о пољско-совјетском рату и Biała rękawiczka (Бела рукавица, 1921), која приказује послератну моралну кризу – нису се задржали на репертоару. Подлегла је такође забораву у театру драма о галицијском покољу 1846. Turoń (Туроњ, 1923). Недавно је пронађена изврсна реалистичка драма Grzech (Грех), написана још 1897. Многи романи Ж., као што су Przedwiośnie (Уочи пролећа, 1925), Uroda życia (Милина живота, 1912), Wiatr od morza (Ветар с мора, 1922), Dzieje grzechu (Историјат греха, 1909), Wierna rzeka (Верна река, 1912), Popioły (Прах и пепео, 1904), Ludzie bezdomni (Бескућници, 1900), били су не једанпут адаптирани за позориште, филм и телевизију. Он је аутор који је радо и често превођен у Југославији. Од драмског стваралаштва приказана је ипак само драма Утекла ми препелица у преводу Јулија Бенешића – у НП у Сомбору 1928, а у СНП 1929. Нису, међутим, остварени пројекти приказивања тог комада у загребачком ХНК и љубљанском СНГ. На српскохрватски преведени су његови романи: Верна река (Згб 1914, Бгд 1950), Милина живота (Згб 1915), Повијест гријеха (Згб 1916, Љубљана, 1935), Приповетке (Бгд 1926), Уочи пролећа (Згб 1928, НСад 1953, Љубљана 1955), О војнику потуцалу (Бгд 1939), Бескућници (Згб 1944, Бгд 1956, Сарајево 1967), Прах и пепео (Бгд 1947), Сизифов посао (НСад 1954).

В. Кт.