ЖИРАРДЕН Емил де (Emile de Girardin) – француски публицист и драмски писац (Париз, 22. VI 1806 – Париз, 27. IV 1881). Ванбрачни је син генерала Александра де Жирардена и г-ђице Фањан, удате Дипиј (Dupuy), познате париске лепотице. До 1827. био је службеник у краљевским канцеларијама под именом Емил Делапот. Затим је био чиновник код једног мењача. Аутобиографска књижица Емил (1827), једно мало ремек-дело, у којем је, у облику романа, описао своје рођење и детињство, донела му је славу. Ускоро је наименован за инспектора уметничког одељења, што је у ствари била синекура која му је омогућила да се посвети ономе по чему ће га потомство запамтити: штампању новина и часописа по ниској цени, и то захваљујући што већем броју огласа. Најпознатији његов лист, који је дуго излазио и који је у ствари био први француски политички лист, звао се „La Presse“ („Штампа“): он се продавао упола јефтиније од свих тадашњих листова. Иако је, у међувремену, више пута био народни посланик, носилац разних друштвених функција и активни учесник у многим политичким и државним догађајима, његове су заслуге, оличене у великом броју разнородних списа, највеће и најтрајније у области публицистике. Његов књижевни рад је споредан. Састоји се од малог, чак минималног, броја комада. Један од њих носи наслов Патња једне жене (Le Supplice d’une femme, 1865) и значајан је по томе што га је Александар Дима Син, пре париске премијере, коренито прерадио. Овај комад је НП у НСаду приказало 1922. под насловом Женин грех.

ЛИТ: А-м, Први пут нов комад, Видовдан, НСад 1922, бр. 32, с. 3; А-м, „Женин грех“ од Е. де Жирардена, Застава, 7. XI 1922.

С. А. Ј.