ВИТЕЗОВИЋ Милован – књижевник (Витезовићи код Косјерића, 11. IX 1944 – Београд, 22. III 2022). После школовања у Косјерићу и Ужицу, у Бгду је на Филолошком факултету завршио општу књижевност а на Факултету драмских уметности – драматургију. Радио је као уредник часописа „Сусрети“, „Чивија“, „Јеж“ и „Сатирикон“, као дугогодишњи уредник играног и уметничког програма РТС, те професор на предмету Филмски и тв сценарио на ФДУ у Бгду. Објавио је више од четрдесет књига врло различитих жанрова (песме, романи, афоризми, есеји, књиге за децу, драме, сценарија за филм и телевизију…) Критички и сатирички ангажован однос према актуелној друштвеној стварности испољио је још у првој стваралачкој фази сажетим афористичким исказима о разноврсним областима савременог живота. Теме његових књижевних и драмских дела врло често су историјске личности чији животи су дати кроз анегдотску нарацију и развијену фабулу. Најчешће полази од документарне грађе, од чињеница и познатих догађаја, а обликујући их једноставним књижевним средствима, долази до ширих књижевних представа и општијих значења.Код нас запостављену романсирану биографију обновио је романима Шешир професора Косте Вујића (Бгд 1983), Симфонија Винавер (Бгд 1994), Госпођица Десанка (Бгд 2007), Хајдук Вељко Петровић (Бгд 1997), Чарапе краља Петра (Бгд 1994), а у форми радио- и телевизијских драма и серија обрадио је личности Светог Јована Владимира, Растка Немањића (Принц Растко – монах Савa, 1993), В. С. Караџића (Вук Караџић, 1987), Р. Домановића (Приповедање Радоја Домановића, 1979), Змаја, Д. Туцовића (Димитрије Туцовић, 1974), Душка Радовића и др. Такође се значајно огледао у књижевности за децу: Ја и клинци ко песници, Бгд 1971; Ђачко доба Шумарица, Крагујевац 1972; Изабрано детињство, Ваљево 1981; Песме које расту, Бгд 1982. Саставио је Антологију савремене српске сатиричне приче (Бгд 1979) и коаутор је Антологије југословенске поезије и прозе за децу (Бгд 1980). Осим Вукове, Октобарске и Кочићеве награде, за серију Вук Караџић заслужио је и Европску награду. СНП је 1982. извело његов (у сарадњи са Матијом Бећковићем) Хајд у парк кабаре.

БИБЛ: Срце ме је откуцало, Бгд 1968; Лајање на звезде, Бгд 1978; Мождане капи, Бгд 1980; Луди драгикамен, НСад 1982;Човече, наљути се, Горњи Милановац 1990; Бурлеска у Паризу, Бгд 2002; Где цвета лимун жут, 2007.

ЛИТ: М. Недић, Ширина значења афоризама Милована Витезовића, Међај, 1994, бр. 33; М. Пантић, Књижевни шлагери Милована Витезовића, ЛМС,1995, књ. 456, с. 5-6; В. Марјановић, Портрети српских писаца за децу, Горњи Милановац 1998; В. Хамовић, Витезовић, Милован, у: Српскa енциклопедија, том II, књ. 1, НСад-Бгд 2013, с. 454.

В. Х.