ЖИВКОВИЋ Васа – песник (Панчево, 31. I 1819 – Панчево, 25. VI 1891). Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Панчеву, гимназију наставио у Сремским Карловцима и Сегедину. Права је студирао у Пешти и Пожуну (Братислави). Богословију је завршио у Вршцу. Постао је парох у Панчеву 1846, па прота 1868. и на том црквеном положају остао је до смрти. Слободоуман, од младости присталица Вукових идеја, чак је покушавао да елементе народног језика уведе у литургију. Учествовао је активно у збивањима 1848/49; његова песма Радо иде Србин у војнике била је безмало химна покрета. Песник са карактеристичним цртама раног романтизма, једноставан по изразу, иако још са траговима класицистичког и моралистичко-дидактичког песништва, знао се, пре Бранкових песама, ослонити на народну поезију. Писао је љубавне песме и патриотске буднице. Биле су веома радо читане, често коришћене за музичке нумере на сцени, захваљујући посебно Николи Ђурковићу, који их је компоновао, па су постајале и популарне песме свакодневице (Ти плавиш, зоро златна; Радуј се, млада нево). Једна његова песма била је извориште за химну милетићевског времена Ор’о кликће са висине, са мелодијом Јосифа Цеа. Засићене искреном емоционалношћу, неке Ж. песме сачувале су до данас антологијску вредност. Преводио је успешно немачке песнике, посебно Гетеа и Шилера, који су утицали и на његово оригинално песништво. Рано се определио за јавно деловање културном акцијом. На Лицеју у Пожуну био је 1839/40. протоколиста српске ђачке дружине, у Вршцу је неко време био стожер литерарног друштва „Српска слога банатска“. Када је, 1842, у Панчево дошао Н. Ђурковић, Ж. је са њим и са још неколицином угледних грађана био главни ослонац певачког друштва из којег ће, опет његовим заузимањем, 1844. проистећи дилетантска позоришна дружина, која је до 1848. дала велик број представа у Панчеву и у Бгду као „Театар код јелена“. У ђачком добу Ж. је превео Лесингову драму Емилија Галоти, али је она остала у рукопису. Превео је, такође, драму Јелва, руска сиротица Скриба, Девилнеа и Девержа, коју је СНП извело прво на гостовању у Панчеву 19. XI 1872, а затим 6. I 1873. у НСаду. Са Ј. Ђорђевићем је био у преписци око кризних, претежно материјалних проблема СНП. Пријатељевао је са сликаром Јованом Поповићем, који се стога 1856. преселио у Панчево и ту портретисао Ж. заједно са члановима његове породице.

ЛИТ: А-м, Васа Живковић и Панчевачко позориште, Позориште, НСад 1892, бр. 15;  М. Ћурчин, Песме Васе Живковића, предговор књизи Ж. песама, 1907; М. Томандл, Васа Живковић и СНП,  НС, 1954, бр. 71-72.

Б. Кв.