ЖИВОТИЋ Олга рођ. Киш – глумица (Шабац, 12. IV 1900 – Зрењанин, 4. VI 1987). У Ђеру (Мађарска) завршила је грађанску школу 1915. Глумачку каријеру започела је 1922. у Подринском повлашћеном позоришту, добро састављеној путујућој трупи којом је управљао њен муж Душан Ж. (в), даровит глумац, редитељ, позоришни управник, драматизатор и преводилац. У том позоришту, које делује у Ваљеву, Чачку, Крагујевцу, Крушевцу и другим већим местима Србије, она пролази кроз веома шаролик репертоар, играјући многе и разноврсне улоге, марљиво учећи од најбољих чланова трупе, нарочито од свога мужа и од истакнутих првака београдског НП који често гостују на сцени Ж. позоришта (Димитрије Гинић, Добрица Милутиновић, Жанка Стокић, Божа Николић, Раша Плаовић, Никола Гошић, Деса Дугалић и др.). Била је то изванредна школа за интелигентну, даровиту и амбициозну младу глумицу. У то време она, поред многих других улога, игра Порцију у Шекспировом Млетачком трговцу, насловне улоге у Станковићевој Коштани и Ташани, Дездемону у Отелу, Регину у Ибзеновим Аветима, Анђелију у Војновићевој Смрти мајке Југовића… Њен муж оснива 1950. у Бгду Мало позориште на „Славији“, које у низу г. са великим успехом негује водвиљски репертоар, нарочито лаку француску комедију,што је за Ж. прилика да се упозна и са овим сценским жанром. Од 1940. до избијања Другог светског рата ангажована је у НПДб у НСаду, где се одмах уврстила међу првакиње овог реномираног драмског ансамбла. Тегобне ратне г. провела је у избегличком Панчевачком позоришту. После ослобођења позвана је у обновљено СНП, у којем, сем две сезоне проведене у београдском НП (одакле је враћена у НСад по молби управе СНП), остаје до пензионисања, 31. XII 1959. Ту је остварила најплоднији део своје каријере као једна од значајних глумица и у југословенским размерама, истичући се нарочито у великим и сложеним драмским и трагичним улогама, које спадају у највиша глумачка остварења на послератној сцени СНП. Одликовала се маркантном и стаменом сценском појавом, ванредним дубоким и гипким гласовним органом (била је у младости и добра певачица), изврсном дикцијом и (мада родом Мађарица), осећањем за чистоту, преливе и акценте нашег језика. Јаког сценског темперамента и сценске сугестивности, студиозна, савесна, интелигентна и проницљива у карактеризацији ликова, Ж. је свој глумачки позив носила достојанствено и са ауторитетом. 23. II 1953. је у СНП прославила 30-огодишњицу уметничког рада улогом Јеле у Војновићевом Еквиноцију. Син Велимир и ћерка Љиљана удата Ребезов такође су глумци.

УЛОГЕ: Маркиза Матилда Спина (Хенрик IV), Ана (Супруга), Госпођа Мари Горски (Прогнани), Лили Мортар (Невине), Ана Николајевна (Најезда), Госпа Јула (Вода са планине), Ди-Ван (Свињарка), Агрипина Семјоновна (Туђе дете), Антигона (Антигона), Марселина (Фигарова женидба или Луди дан), Ката (Коштана), Стевка (Ивкова слава), Ана Андрејевна (Ревизор), Надежда Лавовна (Оклопни воз), Баруница Кастели (Господа Глембајеви), Гурмишска (Шума), Кручинина (Без кривице криви), Госпођа Маре (Дубровачка трилогија), Госпођа Хигинс (Пигмалион), Карењина (Живи леш), Јеле (Еквиноцио), Мартинова мати (На западним котама), Петрија (Хајдук Станко), Мајка (Крвава свадба), Госпођа Тереза (Догађај у месту Гоги), Војислава (Скендербег), Маре (Машкарате испод купља), Асунта (Тетовирана ружа), Вера Карповна (Дан одмора).

ЛИТ: Л. Дотлић, Луиђи Пирандело: Хенрик IV, Дан, 1940, бр. 267, с. 7; А-м, Јован Бокаи: „Супруга“, Дан, 1941, бр. 18, с. 7; Л. Дотлић, Гђа Олга Животић о себи и позоришту, Дан, 1941, бр. 71, с. 6; К. Георгијевић, Премијера „Најезде“, СВ, 19. III 1945; Б. Петровић, „Туђе дете“ од В. Шкваркина, СВ, 22. VII 1945; Б. Ч(иплић), „Негде у Москви“, СВ, 14. I 1946; Б. Ч(иплић), „Варвари“ Максима Горког, СВ, 25. IV 1946; А-м, Олга Животић, ВС, 1946, бр. 6, с. 14; Б. Чиплић, „Господа Глембајеви“ од Мирослава Крлеже, СВ, 29. XII 1946; Б., „Шума“ од А. Н. Островског, СВ, 25. III 1947; А-м, „Дан одмора“, ВС, 1948, бр. 14, с. 3; Ј. Виловац, Две премијере, СВ, 7. и 8. XII 1950; Б. Чиплић, Поводом пет драмских представа Војвођанског народног позоришта, ЛМС, 1951, књ. 368, с. 114; Б. Чиплић, Премијера „Дубровачке трилогије“ у Новом Саду, НС, 1951, бр. 9, с. 2; А-м, СНП прославило своју 90-годишњицу, НС, 1952, бр. 33. с. 11; О. Н(оваковић), Олга Животић, НС, 1952, бр. 36, с. 4; С. Берберски, „Мећава“ од Пере Будака, СВ, 30. XII 1952; Ј. Виловац, Пут и горак и леп, Дневник, 15. II 1953; Ј. Виловац, Војновићев „Еквиноцио“, Дневник, 1. III 1953; Л. Дотлић, Јубилеј првакиње новосадске Драме Олге Животић, НС, 1953, бр. 57, с. 1-2; О. Новаковић, „Еквиноцио“, НС, 1953. бр. 59-60, с. 2; Ј. Путник, „На западним котама“, НС, 1953, бр. 70, с. 2; В. Дубравчић, У свадбено јутро, Дневник, 13. III 1955; О. Новаковић, Варијације на представу „Крвава свадба“ од Лорке, НС, 1955, бр. 96-97; Д. Поповић, Славко Грум: „Догађај у месту Гоги“, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 605; Ј. Виловац, „Машкарате испод купља“, Дневник, 11. X 1957; С. Ст(анић), Новосадски глумци за пензионисане другове, Дневник, 30. I 1960; М. Татић, Олга Животић – драмска хероина, Позориште, НСад 1972, бр. 5, с. 13.

В. П.