ЖИВОТИЋ Славка – драмска глумица (Тетово, 14. XII 1908 – Ниш, 17. X 1953). Девојачко презиме јој је Илић. Завршила је три разреда гимназије. Врло млада се  посветила позоришту у скопском НП, где је играла од 1923. до 1932. Од 1932. до 1941. била је у Београдском малом позоришту Душана Животића, а за време рата у Позоришту удружених глумаца. После рата била је члан ваљевског позоришта „Абрашевић“ (1945), београдског Градског позоришта (1946), па НП у Вршцу (1946/47. и 1948/49), а у међувремену је била у МНТ у Скопљу (1947/48). У СНП (ВНП) је провела две сезоне (20. VIII 1949 – 31. VIII 1951), а затим је прешла у нишко НП (1. IX 1951 – 17. X 1953), у којем је остала до смрти. У новосадско позориште је дошла у средњем животном добу, на прелазу из фаха младих љубавница и салонских дама у карактерне улоге – у сенци Душана Ж. (в), којем је била супруга у његовом другом браку.

УЛОГЕ: Госпођа Журден (Грађанин племић), Вида (Ожалошћена породица), Кајка (Сеоска учитељица), Маре Никшина Бенеша (Дубровачка трилогија), Јуца (Кир Јања).

ЛИТ: Б. Ч(иплић), Нушићева „Ожалошћена породица“ на сцени Војвођанског народног позоришта, СВ, 26. XI 1949; Ј. Виловац, „Вечити младожења“ Јаше Игњатовића, СВ, 12. V 1950; Ј. Виловац, „Дубровачка трилогија“ на новосадској сцени, СВ, 22. IV 1951.

Д. В.