ЗАДУЖБИНА ЂЕНЕ И ИДЕ БРАНОВАЧКИ рођ. ВУЈИЋ – Легатор Ђена (Евгеније) Б., син Стевана Б. (в), рођен је 11. IX 1841. у Сенти, где је и умро 23. VIII 1882. Учио је неколико разреда гимназије и, вероватно, економску школу. Бавио се економијом на своме имању. Његова жена Ида (Персида), из угледне сенћанске куће Вујића, такође је рођена у Сенти 30. XII 1853, а умрла, пре Ђене, у своме родном месту 1. VI 1882. пред смрт обавезавши мужа да њену имовину донету у мираз „ужива док је жив, а после његове смрти да припадне СНП“. Ђена је тестаментом од 8. VII 1882. и накнадном опоруком (кодицилом) од 21. VIII 1882. целокупну имовину којом је располагао оставио у добротворне сврхе. Она се састојала од 151 ½ дистриктског ланца земље и једне куће. У тестаменту је СНП наведено као наследник 20 дистриктских ланаца (1 ланац = 2200 кв. хв.) под условом да земљу не сме продати, него да се од прихода који ће доносити образује Задужбина Ђене Брановачког и жене му Иде рођ. Вујићеве. Српска православна црквена општина у Сенти, као извршилац тестамента, штампала је 1900. Основно писмо о овој задужбини., у чијем се § 1, у алинеји 3. и 4, наводи да се СНП завештање оставља „ради усавршавања народне позоришне вештине, с тим ограничењем да се земља не сме продати; ако би СНП престало с радом, оставина прелази на МС да располаже приходом од ове земље“. Тек после објављивања Основног писма, од 1. VI 1901. ДСНП књиговодствено води легат Брановачких као засебан Фонд Ђене Брановачког и жене му Иде рођ. Вујић. Од 1906. реч Фонд у називу замењена је речју З. ДСНП није могло одмах ући у посед земље јер у тестаменту није било наведено која земља припада СНП. Рођаци завештачеви изјавили су да имају његово одобрење да себи задрже стару земљу а у замену за њу да завештани део другим наследницима накнаде куповином нове пашњачке земље. УО ДСНП је 16/28. VII 1884. прихватио ову солуцију и добио нову земљу у два комада од по 10 дистриктских ланаца. До 1904. земљу је сваке г. ДСНП на јавној лицитацији у Сенти издавало интересентима у аренду, а Главна скупштина ДСНП одлучила је 16/29. XII 1904. да се издавање земље у закуп убудуће повери Српској православној црквеној општини у Сенти, која је то ревносно и чинила. ДСНП је на име закупнине у економској 1883/84. имало приход од ове земље 546 форинти; за 1891/92 и 1892/93. по 650 форинти; од 1883. до 1896. земља је донела Друштву укупно 5584,65 форинти; 1900. само 560 форинти, а 1901, када се у Угарској прешло са форинте на круну, свега 1200 круна. За 1903/04. добијено је 1404, а за 1905/06. 1440 круна. З. је, даље, у билансима исказивала ове приходе: 31. XII 1908. бруто 1284,66 круна; 31. XII 1909. бруто 1255,30 круна; 31. XII 1911. бруто 1611,40 круна; 31. XII 1912. 1602,76 круна. Нето приходи З. књижени су у корист Фонда ДСНП. Од 1914. до 1921. земља је Друштву доносила годишњи приход од око 2000 круна. Већ 1923. од аренде је добијено 53.400 динара, а у 1925. само 31.000 динара. Због тога је УО ДСНП 10. VIII 1926. решио да земљу прода; она је, међутим, до 6. IV 1941. остала у поседу Друштва, што доказује да од продаје није било ништа. Због нестабилних цена аренде ДСНП је 1926. издало у закуп на 10 г. 27 катастарских јутара ове задужбинске земље једном закупцу, а цена закупнине утврђена је у натури: за половину земље по 4,50 м. ц. (метарска цента) пшенице за сваки ланац, а за другу половину по 5,50 м. ц. кукуруза, такође за сваки ланац; вредност укупних количина житарица арендатор је био обавезан да исплати ДСНП у новцу, према њиховој берзанској вредности, и то пшенице сваке г. на дан 1. VI, а кукуруза на дан 1. VII. Фонд ДСНП могао је на овај начин од З. остварити максималан годишњи приход од 40.000-42.000 динара, али је у већини г. био испод овог износа. У 1932. г. земља се исказује са 27 катастарских јутара и 262 кв. хв. а њена вредност процењена је на 160.000 динара; приход З. се у билансу не саопштава засебно него се садржи у глобалним средствима Друштва и троши одмах чим се прими; СНП тада једва саставља крај с крајем. У 1933. г. ситуација је иста. Било је то у време највеће аграрне кризе у Југославији, када су и земља и њени производи продавани у бесцење. Не зна се ко је земљу обрађивао за време фашистичке окупације 1941-1944. Друштво за време Другог светског рата није постојало, а после рата, када је земља коју су поседовале установе национализована, није обновљено. Позоришту, о којем је преузела бригу друштвена заједница, некректнине, као извор прихода и једна од могућности за егзистенцију, нису биле више потребне. СНП је још крајем прошлог века постало власник двају портрета у уљу Ђене и Иде Брановачки, радова Новака Радонића; обе слике налазе се у СНП.

ЛИТ: А-м, Извештај о стању Фонда ДСНП за годину 1890, Позориште, НСад, 1891, бр. 6, с. 21; А-м, Српско народно позориште – Извештај Управног одбора ДСНП о своме раду, Позориште, НСад, 1891, бр. 7, с. 30; Др Л. Станојевић, Извештај о стању и радњи СНП од 1881/2. до 1895/6, Позориште, НСад, 1897, бр. 1, с. 2 и 6; А-м, Извештај Управнога одбора ДСНП о своме раду и стању позоришном за пословну годину 1897/8, Позориште, НСад, 1898, бр. 45, с. 211-212; А-м, Извештај Управнога одбора ДСНП о своме раду и стању позоришном за пословну годину 1899/1900, Позориште, НСад, 1900, бр. 51, с. 248; Извештај о раду и стању СНП за пословну годину 1908/09, НСад 1909, с. 32-33; Извештај о раду и стању СНП за пословну годину 1909/10, НСад 1910, с. 66-67; Извештај о раду и стању СНП за пословну годину 1911/12, НСад 1912, с. 26-27; Извештај о раду и стању СНП за пословну годину 1912/15, НСад 1913, с. 24-25; Љ. Лотић, Добротвори Матице српске и њихове задужбине, МС 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 584; ДСНП у Новом Саду – Извешта.ј о раду у пословној години 1931/32, НСад 1932, с. 10-11; ДСНП у Новом Саду – Извештај о раду у пословној години 1932/33, НСад 1935, с. 12-13; В. Стајић, Новосадске биографије, I , НСад 1956, с. 101-102.

Л. Д.