ЗАДУЖБИНА ЂОРЂА Ф. НЕДЕЉКОВИЋА – Легатор Задужбине, Ђорђе Ф. Недељковић (Нови Сад, 1821 – Нови Сад, 18. XII 1899), у своме родном месту учи четири разреда гимназије, пети и шести у Кечкемету, а седми и осми (филозофију) у Пешти. Потом заједно с оцем и братом води трговачку радњу у Пешти и Бечу. Када су са радњом пропали, од 1860. има сам мануфактурну трговину у НСаду, која није ишла понајбоље. Од 1863. не бави се трговином. Био је ожењен Анастасијом рођ. Станковић, синовицом композитора Корнелија Станковића (в). На државној лутрији добија 1899. главни згодитак – 150.000 круна! Од тог износа 126.000 круна завештава родољубиви Ђ. Ф. Н. српском народу у просветне и привредне сврхе – МС за потпомагање српских списатеља, СНП, Српској православној црквеној општини, Добротворној задрузи Српкиња Новосаткиња и Вароши НСаду. Д. Ф. Н. тестаментом од 30. XI 1899. завештава СНП 10.000 круна, с тим да се тим износом образује З. Ђ. Ф. Н., из чијег би прихода сваке г. била додељивана припомоћ члановима српске народне позоришне дружине „као награда заслужним, солидним и напредним глумцима и глумицама“. Тестатор истовремено одређује да ДСНП „мора фондацијом посебно руковати“. Пошто су рођаци Ђ. Ф. Х. напали тестамент, Срески суд у НСаду их 8. VII 1900. упућује на грађанску парницу, коју тужиоци губе, па Суд 7. I 1901. издаје налог да се оставина преда СНП, што атестаторова удовица Анастасија чини на једвите јаде после три позива и уз упозорење од стране СНП на могућност тужбе Суду. Тек 1. III 1903. ДСНП прима легат од 10.000 круна, са 5% камате у износу од 1981 круне и 94 филера, што после исплате пристојбе и трошкова у суми од 1142 круне и 80 филера износи 10.839 круна и 14 филера. Основно писмо З., којим је утврђено њено пословање и располагање њеним приходима, које је израдио фискал Друштва др Стеван Малешевић, усвојио је УО ДСНП 13/26. XII 1904. Министарство унутрашњих послова Угарске одобрило је Основно писмо тек 11. I 1906, пошто је УО ДСНП, на захтев Министарства, унео у њега и одредбе о обавезном издавању главнице под камату на пупиларну сигурност и о преузимању материјалне одговорности за сваку штету која би могла проистећи из руковања З. Од Главне скупштине ДСНП, држане 4/17. XII 1903, средства З., стицана каматом, коришћена су у сврху у коју су тестаментом била одређена. На основу одлука главних скупштина ДСНП биле су додељене глумцима и глумицама СНП припомоћи у виду награде, по правилу унатраг, за претходну г., и то: за 1903: Тинки Лукић, Милки Марковић, Сари Бакаловић – по 100 круна; Драги Спасић, Софији Вујић – по 80 круна; Зорки Добриновић, Даници Матејић – по 60 круна; Даници Васиљевић, Марти Тодосић, Даници Николић – по 50 круна; Катици Виловац, Јелени-Ани Барјактаровић, Јелени Стојановић – по 25 круна; за 1904: Кости Васиљевићу, Јефти Душановићу, Милану Матејићу, Душану Барјактаровићу, Андрији Стојановићу, Ђорђу Бакаловићу, Светиславу Стефановићу, Драгомиру Кранчевићу – по 50 круна; за 1905: Димитрију Ружићу, Пери Добриновићу, Андрији Лукићу, Михаилу Марковићу, Димитрију Спасићу, Милану Николићу и Војиславу Виловцу – по 57 круна; за 1906: Тинки Лукић, Милки Марковић, Драги Спасић, Сари Бакаловић, Марти Тодосић, Даници Васиљевић и Даници Матејић – по 50 круна, а Мицики Козловић, Јелени Стојановић, Матилди Филиповић, Софији Ранковић и Ленки Вујичић – по 30 круна; за 1907: Милки Марковић, Тинки Лукић, Драги Спасић и Даници Матејић – по 100 круна; за 1908: Марти Тодосић – 200 круна, а Даници Васиљевић и Михаилу Марковићу – по 100 круна; за 1909: Милошу Хаџи-Динићу, Ристи Спиридоновићу, Драгомиру Кранчевићу и Петру Филиповићу – по 100 круна; за 1910: Милану Ђ. Матејићу и Јовану Антонијевићу – по 200 круна; за 1911: Димитрију Спасићу и Кости Васиљевићу – по 200 круна; за 1912: Милки Марковић – 400 круна; за 1913: Милану Матејићу, Јоци Цвијановићу, Васи Ивановићу, Николи Гошићу, Милици Хаџићевој, Софији Ленској, Катици Виловац и Ружи Кранчевић – по 50 круна. После 1913. ове припомоћи-награде нису више додељиване. За време Првог светског рата, када СНП није радило, из средстава З. исплаћивана је једноме глумцу припомоћ од 60 круна месечно. После рата, девалвацијом круне и променом крунске валуте у динарску у односу 4:1, З. је изгубила способност да врши своју функцију. На дан 31. VII 1933. на рачуну З. код Филијале Српске банке у НСаду било је 5780 динара и 50 пара. Шта се догодило с њеном готовином пре или после 6. IV 1941. није познато.

ЛИТ: А-м, Извештај Управног одбора Друштва за Српско народно позориште … за пословну годину 1899/1900, Позориште, НСад, 1900, бр. 51, с. 246-247; А-м, Записник Главне скупштине ДСНП, држане у Новом Саду 4 (17) децембра 1903, Позориште, НСад, 1904, бр. 5, с. 40-41; А-м, Записник Главне скупштине ДСНП, држане у Новом Саду 16 (29) XII 1904, Позориште, НСад, 1905, бр. 24, с. 114; А-м, Записник Главне скупштине Друштва за СНП, држане у Новом Саду 30. XII 1906 (12. I 1907), Позориште, НСад, 1907, бр. 5, с. 48-49; Љ. Лотић, Добротвори Матице српске и њихове задужбине, МС 1826-1926, MCMXXVII, с. 562; Друштво за Српско народно позориште – Извештај о раду у пословној години 1932-1933, НСад 1933, с. 12-13; В. Стајић, Новосадске биографије, VI, Додатак, НСад 1956, с. 165-167.

Л. Д.