ЗАДУЖБИНА ГАВРЕ ЈАНКОВИЋА – Легатор З., Гавра (Гаврило) Ј., рођен је у Иригу око 1792. а умро 18/30. I 1885. у Араду. После завршеног школовања запослио се у Араду у време када су Срби у овом граду давали значајан допринос његовом политичком, друштвеном и културном животу. У варошкој скупштини био је сенатор, а доцније и градски капетан, уз то низ г. председник тамошње Српске православне црквене општине. Он је 1838. и 1847, са још неколико Срба и Мађара, живо радио на оснивању мађарског позоришта у Араду; што до тога није дошло, кривица је до жупанијских власти које, задовољне гостовањима путујућих позоришних дружина, нису у довољној мери подржале ове акције. Тестаментом од 22. V 1882. завештао је ДСНП једноспратну кућу у Араду на Арпадовом тргу бр. 3 и нешто више од четири јутра винограда са зградом у њему, у арадском виногорју Ђорок, с тим да право плодоуживања од некретнина има до краја свог живота његов нећак Ђорђе Лукић, који је 1885. имао 62 г. Лукић је 1889. најпре понудио ДСНП да се Ј. оставина прода и да се на добијени новац њему исплаћује камата, а потом је могућност продаје ограничио само на виноград, с тим да му се на износ добијен продајом исплаћује камата. УО ДСНП прихватио је други предлог, па је виноград 1892. продат на лицитацији за 2820 форинти; од те суме исплаћен је Ј. дуг Српској православној црквеној општини у Араду од 1000 форинти, на колику је суму кућа била интабулисана, па је ДСНП остало 1820 форинти, пошто се Лукић у међувремену одрекао права доживотног плодоужитка од винограда. Тек када је Лукић умро (25. X 1900), ДСНП је од 1. XI 1900. дефинитивно ушло у посед и куће. Зграда има 23 собе, 9 кухиња, 5 остава („шпајзева“), 7 комора за дрва, кухињу за прање веша и подрум, који је подељен на више одељења. На први спрат воде троје степеница. Кућа има водовод и канализацију. УО ДСНП одмах је за надзорника зграде именовао Милоша Станковића, варошког ватрогасног команданта и деловођу Црквене општине. Прилично запуштена кућа  је 1901. темељно оправљена и дотерана према предрачуну и под надзором арх. Емила Табаковића, тако да је врло лепо изгледала. Убрзо се испоставило да ће 1902. кућа од кирије донети приход од 2500 круна, да ће расходи износити 1600 круна и да ће од ње остати нето доходак од 900 круна, што је указивало да тако коришћени објекат није рентабилан. Због тога је на Главној скупштини ДСНП 28. XI / 11. XII 1902. одлучено да се кућа прода, а да најнижа продајна цена буде 22.000 круна. Питање продаје куће повлачиће се затим пуних 8 г.: за то време одржано је неколико неуспелих лицитација и одбијено више неприхватљивих понуда. Тек 3/16. I 1911. на јавној лицитацији у Араду кућа је продата за 28.081 круну. Легатор је тестаментом одредио да се после смрти Ђ. Лукића цело наследство продајом претвори у новац и да се њиме образује посебан Фонд Г. Ј. „ради подмирења потреба СНП у НСаду“. Тестатор је истовремено обавезао наследника да се приходи од главнице „не могу трошити све дотле, док иста не нарасте до 50.000 форинти, а кад то буде, онда се оставља увиђавности Скупштине да одреди на што да се приход троши, камо ће спадати: украшење позоришног покућства, умножење гардеробе и репертоара, награђивање нових позоришних дела, потпомагање марљивих и болешљивих глумаца и глумица… Приходи се не могу употребити на зидање самога позоришта, које народ сам мора подићи својим прилозима“. Стање З. Г. Ј. 31. XII 1911. било је по билансу 42.564,93 круне. Готовина је мањим делом била давана на хипотекарни зајам, а највећим износом на штедионички улог у банци; 31. XII 1912. готовина З. је 43.738,59 круна. После Првог светског рата, 19. IX 1921. из Фонда З. уписано је 50.000 круна на име инвестиционог зајма држави, уз 7% камате; 15. VI 1925, пошто је пре тога дошло до замене крунске валуте динарском у односу 4 : 1, у Фонду З. било је 19.859,50 динара, од тога 12.500 динара на инвестиционом зајму, а 31. VII 1933. укупно 23.016,70 динара. Хортијевски окупатори су сва средства овога и других фондова ДСНП одмах на почетку окупације опљачкали. ДСНП је 1900. набавило  Ј. портрет у уљу, који је бесплатно израдио Урош Предић према једној фотографији добијеној од Ј. нећака Ђ. Лукића. Портрет се налази у СНП.

ЛИТ: А-м, Годишњи извештај начеоников о раду Српског народног позоришта, Позориште, НСад 1885, бр. 6, с. 23; B. Váli, Az aradi színészet története 1774-1889, Budapest, 1889, с. 29-31, 53-54; А-м, Скупштина Друштва за Српско народно позориште у Новом Саду 25. јуна 1890, Позориште, НСад 1890, бр. 48, с. 194; А-м, Главна скупштина ДСНП у Новоме Саду 18 (30) јуна 1892 – Извештај Управног одбора о своме годишњем раду, Позориште, НСад 1892, бр. 21, с. 86; А-м, Извештај Управног одбора ДСНП о своме годишњем раду и стању позоришном за пословну 1899/1900, Позориште, НСад 1900, бр. 51, с. 248; А-м, Записник Главне скупштине Друштва за СНП, држане у Новом Саду 28. XI (11. XII) 1902, Позориште, НСад 1903, бр. 4, с. 34-35; А-м, Извештај Управног одбора ДСНП о своме годишњем раду и стању СНП за пословну годину 1902/03, Позориште, НСад 1903, бр. 12, с. 129; Извештај о раду и стању СНП за пословну годину 1908/09, НСад 1909, с. 11; Извештај о раду и стању СНП за пословну годину 1910/11, НСад 1911, с. 10-11; Извештај о раду и стању за пословну годину 1911/12, НСад 1912, с. 24-25; Извештај о раду и стању СНП за пословну годину 1912/15, НСад 1913, с. 22-23; Друштво за СНП – Извештаји о раду у пословној години 1932/33, НСад 1933, с. 12-13.

Л. Д.